Велимир Бајкић

Велимир Бајкић (Велико Градиште, 1875 — Буенос Ајрес, 1952) био је српски економиста.

Велимир Бајкић
Датум рођења	(1875-02-20)20. фебруар 1875.
Место рођења	Велико Градиште, Кнежевина Србија
Датум смрти	17. фебруар 1952.(1952-02-17) (76 год.)
Место смрти	Буенос Ајрес, Аргентина

Докторирао је економију у Минхену. Био је ђак професора Луја Брентана, тада познатог либералног економисте.

Предавао је на Правном факултету у Београду, био директор банке и трговачке академије, учествовао као стручњак на конференцији мира у Паризу, а у међуратном периоду био послован човек (доста је трговао јајима) и власник и главни коментатор часописа Народно благостање. Поштован је као најбољи и најутицајнији економски аналитичар у држави.

По завршетку светског рата забрањен му је рад у новинарству. Радио је неко време у министарству финансија, а затим емигрирао у Аргентину.

Главна дела: Историја српске трговинске политике, (1902), Питање о шећеру са гледишта економске науке (1911), Сељачки кредит - факта, мисли, критика (1928).^[1]

У 2009. години објављени су Бајкићеви Изабрани списи, које је приредио Бошко Мијатовић.

Референце

1. Бајкић, Велимир. Изабрани списи. Београд : Службени гласник, 2009. стр. 501—514. ISBN 978-86-519-0258-4.