Велико Ропотово (алб. или ) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 .
Кратке чињенице Велико Ропотово, Административни подаци ...
Затвори
Овде се налазе Црква Светих Архангела у Великом Ропотову и Основна школа Трајко Перић (Велико Ропотово).
Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.
Подаци из 1929[1]:
- Марделићи (12 кућа, слава Св. Арханђео), досељени око 1750. године из Реткоцера код Медвеђе. Од овог рода се у криворечка села иселило око 1830. године и то: у Босце 3, у Беривојце 2, у Мочаре 1, и у Глоговце 2 куће, а око 1890. године се иселиле 4 куће у Двродељ код Лесковца.
- Паунићи (10 к., Св. Петка). Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију.
- Ђечковићи или Стошићи (8 к., Св. Никола), досељени око 1790. године из Велике Хоче у Метохији, због албанске освете. Прво су се настанили у Кололечу, па пређу у Братиловце и нешто доцније се настанили у Ропотову.
- Милићи (5 к., Св. Никола), досељени кад и Ђечкови из Велике Хоче у Метохији. Њихове се три куће око 1890. године иселиле у Србију.
- Митковићи (1 к., Св. Петка). Старином су из Шумадије; живели су у вучитрнском крају, одакле су од албанске освете, пребегли у Церницу код Гњилана. У Ропотово су досељени око 1810. године.
- Врањци (2 к., Св. Никола), досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију.
- Огњановци (3 к., Св. Никола), пресељени из Прилепнице око 1830. године.
- Качари (2 k., Св. Ђорђе), досељени из Качаника око 1830. године.
- Касаповићи (1 к., Св. Јован), пресељени из Добрчана око 1830. године. Старином су из Варшарице расељеног села код Кметовца. Као и њихови сродници у Малом Ропотову.
- Говедаровићи (2 к., Св. Мина), пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца.
- Перчинковић (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.
Насеље има српску етничку већину.
Број становника на пописима:
Више информација Попис 2011. ...
Попис 2011. |
|
|
|
|
|
Срби |
|
547 |
86,28% |
Албанци |
|
87 |
13,72% |
укупно: 634 |
Затвори
Више информација Попис 1981. ...
Попис 1981. |
|
|
|
|
|
Срби |
|
695 |
90,25% |
Албанци |
|
68 |
8,83% |
Хрвати |
|
1 |
0,12% |
остали |
|
6 |
0,77% |
укупно: 770 |
Затвори
Више информација Попис 1971. ...
Затвори
Више информација Попис 1961. ...
Затвори
Подаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник)