Велики отаџбински рат (рус. [а]) термин је који се користи у Руској федерацији и осталим бившим републикама Совјетског Савеза за борбе вођене од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. године дуж многих фронтова на Источном фронту Другог светског рата између Совјетског Савеза и Нацистичке Немачке и њених савезника. За неке законске сврхе период рата може се продужити до 11. маја 1945, како би се укључио и крај Прашке офанзиве.[1]

Thumb
Совјетска поштанска маркица у част 20 гоишњице Стаљинграске битке са натписом
Thumb
Совјетска поштанска маркица у част 20 гоишњице Курске битке са натписом
Thumb
Совјетска поштанска маркица у част 20 гоишњице Курске битке са натписом

Крај Великог отаџбинског рата се обележава 9. маја као Дан победе.

Историја

Термин „Отаџбински рат” односи се на руски отпор Наполеоновој инвазији на Русију, који је постао познат као Отаџбински рат 1812. године. У Русији, термин Отаџбински рат (рус. ) првобитно се односи на рат на својој земљи (отаџбини), као супротност рату у иностранству (рус. ),[2] а касније је тумачен као рат за отаџбину, тј. одбрамбени рат за своју домовину. У неким случајевима се за Патриотски рат 1812. године користи назив Велики отаџбински рат; фраза се појавила најкасније 1844. године[3] и постала је популарна уочи стогодишњице Патриотског рата 1812. године.[4]

Након 1914. године, фраза се односила на Први светски рат.[5] То је био назив посебног додатка санктпетербуршког часописа Театр и жизнь и односио се на Источни фронт Првог светског рата, на коме се Руска Империја борила против Немачког царства и Аустроугарске монархије.[5] Фразе „Други патриотски рат” (рус. ) и „Велики светски патриотски рат” (рус. ) кориштен је у Русији током Првог светског рата.[5]

Термин „Велики патриотски рат” поново се појавио у совјетским новинама „Правда” 23. јуна 1941. године, након почетка осовинске инвазије на Совјетски Савез. Наслов чланка је био „Велики отаџбински рат совјетског народа” (рус. ), написао га је Јемељан Јарославски, члан уређивачког колегијума „Правде”.[5] Ова фраза је за циљ имала мотивацију становништва на одбрану совјетске отаџбине и протеивања окупатора и упућивала је на Патриотски рат из 1812. што се сматрало великим повећањем морала.

Термин „Отаџбински рат” званично је признат упостављањем Ордена отаџбинског рата (рус. ) 20. маја 1942. године, који се додељивао за херојска дела.

Употреба

Термин се углавном не користи изван бившег Совјетског Савеза (погледајте Источни фронт). Постоји знатна разлика између ове фразе и Другог светског рата, јер совјетски термин не покрива почетну фазу Другог светског рата, током које је СССР, и даље под споразумом о ненападању са Немачком, напао Пољску (1939), Финску (1939), балтичке државе (1940) и Бесарабију и северну Буковину (1940).[1][6] Термин се не односи на совјетску инвазију на Иран 1941. заједно са Британијом, рат против Јапана (укључујући Совјетско-јапански рат 1945) нити рат на Западном фронту.

Врховна Рада Украјине 9. априла 2015. године заменила је термин „Велики патриотски рат” (укр. ) у националном лексикону термином „Други светски рат”,[7] као дио закона о декомунизацији.

Напомене

  1. Остали језици Совјетког Савеза: азер. ; блр. ; ест. ; јерм. ; груз. ; каз. ; кирг. ; литв. ; лет. ; молд. ; таџ. ; туркм. ; тат. , укр. ; узб.

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.