Ваљевски партизански одред

Ваљевски народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је крајем јуна 1941. године, по одлуци донесној на састанку у Ваљеву 23. јуна.

Ваљевски партизански одред
Група бораца Ваљевског партизанског одреда у лето 1941. године
Постојање	јун 1941.
Део	Народноослободилачки партизанских одреда Југославије
Команданти
Командант	Здравко Јовановић
Политички комесар	Милосав Милосављевић

Командант одреда је био Здравко Јовановић, народни херој, а политички комесар Милосав Милосављевић, народни херој. Од стране Врховног штаба у овај крај био је послат Милош Минић, народни херој.

Историјат

Овај одред је био један од најјачих у Србији и он је, у сарадњи са Мачванским одредом, извршио низ успешних акција и великим победама над окупатором много допринео развоју устанка у Србији.

Ваљевски одред је своје нападе усмерио нарочито на железничку пругу Београд-Чачак и Лајковац-Ваљево. Значајна акција је и напад на немачки воз у железничкој станици Лајковац, затим напад на Љиг извршен 9. августа и напад на Лајковац извршен 15. августа 1941. године. У Лајковцу је уништена железничка ложионица, железничка водоводна инсталација и две локомотиве. Извршени су такође и напади на немачке колоне у Мушићу и Врачевићу, где су Немци претрпели велике губитке, што је такође у оне дане представљало значајан успех.

После низа успелих акција на комуникације и нападе на немачке колоне, Ваљевски одред добија од Врховног штаба задатак да, очисти територију до линије Ваљево-Сувобор, да се тамо споји са Ужичким и Чачанским одредом. У бојевима за извршење овог задатка најзначајније су борбе за рудник Столице и Крупањ. Напад на рудник Столице извршен је 30. августа 1941. године. Рудник је ослобођен, а немачки гарнизон уништен. Битка за Крупањ, отпочела је 1. септембра 1941. године, трајала је два дана и две ноћи. Немачки бомбардери помагали су одбрану гарнизона у Крупњу. Међутим, ни то није помогло фашистичким освајачима. Борба се завршила ослобођењем Крупња и потпуним уништењем немачког гарнизона. Само заробљених Немаца било је око 40, а заплењен је и велики материјал.

Тако је у првој половини августа 1941. године била ослобођена цела територија рађевачког, азбуковачког и јадарског среза, сем градова Крупња, Љубовије и Бање Ковиљаче, које су Немци успели да задрже још неко време.

Један од значајнијих догађаја у борби Ваљевског партизанског одреда јесте блокада Ваљева. Блокада Ваљева трајала је око два месеца. У њој је учествовао Ваљевски одред и један батаљон Посавског одреда. У опсади је такође учествовао и равногорски Ваљевски четнички одред ЈВО под командом Нешка Недића, који се противио фронталном сукобу са Немцима, али је прихватио учешће у опсади како не би кравио тада успостављено јединство започето заједнилким освајањем Крупња, пошто су претходно равногорске јединице заузеле Лозницу. У блокираном Ваљеву био је немачки гарнизон у јачини 3.000-5.000 војника. Скоро свакодневно су вођене Борбе како са јединицама гарнизона у Ваљеву, тако и са немачким јединицама које су се пробијале у Ваљево по помоћ опкољеном гарнизону. Немци су били присиљени да и авионима добацују храну опкољеном гарнизону у Ваљеву.

Народни хероји Ваљевског одреда

Неки од бораца Ваљевског народноослободилачког партизанског одреда који су одликовани Орденом народног хероја:

• Драгојло Дудић заменик политичког комесара одреда
• Милош Дудић командир Рађевског батаљона
• Ђуро Дулић борац Рађевског батаљона
• Жикица Јовановић Шпанац политички комесар Рађевског батаљона
• Здравко Јовановић командант одреда
• Радивоје Јовановић командир Колубарске чете
• Живан Марковић Жића борац Рађевског батаљона
• Милосав Милосављевић политички комесар одреда
• Милорад Мића Стојановић командира Подгорске чете
• Стјепан Стева Филиповић командир Колубарске чете

Референце

Литература

• Марковић, Мома (1947). Преглед Народноослободилачке борбе у Србији. Београд: Коларчев народни универзитет.  94932999
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom . Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  49291527

Спољашње везе

• Зоран Јоксимовић: Хронологија 1941-1945. pp. 89–156, у часопису „Гласник“, број 6, Историјски архив Ваљево, 1971. године.