Васкуларна пермеабилност

Васкуларна пермеабилност, често у облику капиларне пермеабилности, карактерише способност зидова крвних судова да омогуће пролаз малих молекула (јона, воде, нутријената), или чак целих ћелија (лимфоцита на њиховом пут ка месту инфламације), у или из капилара. Зидови крвних судоова су покривени слојем ендотелних ћелија. Отвори између ендотелних ћелија (ћелијски спојеви) су строго регулисани, и зависе од физиолошког стања ткива.^[1]

Пример повишене васкуларне пермеабилности је иницијална повреда код пародонтопатије, где гингиве плексуса постану препуне и проширене, што омогућава великом броју неутрофила да екстравазацирају, и да се појаве унутар спојног епитела и основних везивних ткива.^[2]

Референце

1. Nagy JA, Benjamin L, Zeng H, Dvorak AM, Dvorak HF (2008). „Vascular permeability, vascular hyperpermeability and angiogenesis”. Angiogenesis. 11 (2): 109—19. PMC 2480489 . PMID 18293091. doi:10.1007/s10456-008-9099-z.

Спољашње везе

• Vascular+Permeability на ()