Варадија (Караш-Северин)

Варадија (рум. ) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Варадија.^[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 96 .

Варадија рум.
Насеље
Варадија Локација у Румунији
Координате: 45° 4′ 41″ N 21° 32′ 48″ E
Земља	Румунија
Округ	Караш-Северин
Општина	Варадија
Надморска висина	96 m (315 ft)
Становништво (2002)[1]
• Укупно	1.534
Временска зона	Источноевропско време (UTC+2)
• Лети (DST)	Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод	663207

Прошлост

По "Румунској енциклопедији" место је некад било град Арчидава - престоница краља Буребисте, оснивача Дакије.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Варадиа" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.^[4]

Тодор Бајић грађанин земунски, пивар и трговац постао је 1832. године власник поседа Варадије. Имање се налазило са источне стране места, а поред двора чинило га је 150 сесија земље.^[5] У месту је (1839) један мештанин био претплатник Павловићевог "Српског народног листа".^[6]

Године 1840. Варадија је и даље посед српске племићке породице Бајић "от Варадије". Спахија Тоша Бајић је набавио две књиге за своје синове ученике, Лазу и Милоша.^[7]. Године 1897. након смрти поседника барона Милоша Бајића, исти спахилук је по тестаменту наследио син синовца Милана - Петар Бајић.^[8]

У атару села, на брду званом Кирија, поред старе капеле реновиране крајем 18. века, начинили су барони Бајићи себи породичну костурницу "исечену у камену". Било је то трудом Петрије Бајић, кћерке српског кнеза Милоша Обреновића. У њој је 7. августа 1897. године сахрањен унук имењак Милоша Обреновића - Милош Бајић. Опело великом српском добротвору (новосадске гимназије, пре свега) обавио је вршачки владика Гаврило Змејановић, уз учешће црквених хорова из Темишвара и Вршца.^[8]

Становништво

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 1534 становника.^[1]

Попис 2002.

Расподела становништва по националности 2002.[1]‍
Румуни			1.240	81,1%
Мађари			11	0,7%
Роми			255	16,7%
Немци			7	0,5%
Срби			3	0,2%
Чеси			13	0,9%

Хронологија

Хронологија броја становника^[9]

Година	1992	1993	1994	1995	1996	1997	1998	1999	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017
Становништво	1512	1493	1469	1463	1467	1436	1399	1396	1409	1403	1420	1432	1470	1469	1450	1460	1502	1477	1465	1462	1463	1452	1433	1437	1431	1420

Референце

1. „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
2. „The GeoNames geographical database”. 2012.
3. „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
4. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
5. Александар Бачко: "Белешке о појединим породицама цинцарског порекла", Београд 2018.
6. "Србски народни лист", Будим 1839. године
7. "Воћњак или проста тајност природе", превод са италијанског, Београд 1840.
8. "Браник", Нови Сад 1897.
9. National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.

Спољашње везе