From Wikipedia, the free encyclopedia
{{Филозоф
| име = Валтер Бенјамин
| слика =Walter Benjamin vers 1928.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Валтер Бенјамин 1928. године
| пуно_име = Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
| датум_рођења = Берлин
| држава_рођења = Немачка
| датум_смрти = 27. септембар 1940. (48 год.)
| место_смрти = Портбоу
| држава_смрти = Шпанија
| школа =
| епоха = Филозофија 20. века
| регија = Западна филозофија
| школа_филозофије = Западни Марксизам, Франкфуртска школа
| главна_интересовања = Теорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје
| значајне_идеје = Ауратично опажање,[1] естетизација политике, дијалектичка слика,[2] the flâneur
| утицаји_од = Адорно · Бахофен · Бодлер · Брехт · Киркегор
Лукач · Марк · Ниче · Пруст · Шмит · Шолем · [[Ludwig Klages[Лудвиг Клагес]][3] · Ерик Гаткајнд[4]
| утицао_на =
}} 15. јул 1892.
| место_рођења =
Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин ( ; Берлин, 15. јул 1892 — Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста јеврејског порекла[5] који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ ( ) објављено 1936. године.[6][7]
1902. године, када је напунио 10 година уписао је Каисер Фридрих оссновну школу, а средњу школу завршио је са 20 година. Валтер Бењамин био је дечак крхког здравља, родитељи су га послали у интернат на две године. 1907. године вратио се у Берлин и наставио са школовањем. 1912. године уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. 1914. године пред почетак Првог светског рата, Бењамин је почео да преводи дела француског песника из 19. века Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. 1917.године се пребацио на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. 1932. године, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, Валтер Бењамин преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је окончао сам свој живот.
Дела Валтера Бењамина су: Критика насиља 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Једносмерна улица 1928. (Einbahnstraße) Берлинско детињство 1950. (Berliner Kindheit um 1900) О фотографији и уметности 1936.
Од објаве Валтерових књижевних дела, петнаест година након његове смрти, Валтерови радови, посебно дело О фотографији и уметности, добили су значај међу академцима хуманистичких дициплина. Средиште организације која га је следила налазило се у Карслуу у Немачкој. Председник организације био је Бернд Вите, светски познат ученик Бењамина и професор Модерне немачке литературе у Диселдорфу. Чланови организације били су из деветнаест различитих земаља из и ван Европе.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.