Валтер Бенјамин

Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин ( ; Берлин, 15. јул 1892 — Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста јеврејског порекла^[5] који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ ( ) објављено 1936. године.^[6][7]

Валтер Бенјамин
Валтер Бенјамин 1928. године
Пуно име	Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
Датум рођења	(1892-07-15)15. јул 1892.
Место рођења	Берлин, Немачка
Датум смрти	27. септембар 1940.(1940-09-27) (48 год.)
Место смрти	Портбоу, Шпанија
Епоха	Филозофија 20. века
Регија	Западна филозофија
Школа филозофије	Западни Марксизам, Франкфуртска школа
Интересовања	Теорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје
Идеје	Ауратично опажање,[1] естетизација политике, дијалектичка слика,[2] the flâneur
Утицаји од	Адорно · Бахофен · Бодлер · Брехт · Киркегор Лукач · Марк · Ниче · Пруст · Шмит · Шолем · [[Ludwig Klages[Лудвиг Клагес]][3] · Ерик Гаткајнд[4]

Живот и едукација

1902. године, када је напунио 10 година уписао је Каисер Фридрих оссновну школу, а средњу школу завршио је са 20 година. Валтер Бењамин био је дечак крхког здравља, родитељи су га послали у интернат на две године. 1907. године вратио се у Берлин и наставио са школовањем. 1912. године уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. 1914. године пред почетак Првог светског рата, Бењамин је почео да преводи дела француског песника из 19. века Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. 1917.године се пребацио на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. 1932. године, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, Валтер Бењамин преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је окончао сам свој живот.

Дела

Дела Валтера Бењамина су: Критика насиља 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Једносмерна улица 1928. (Einbahnstraße) Берлинско детињство 1950. (Berliner Kindheit um 1900) О фотографији и уметности 1936.

Наслеђе

Од објаве Валтерових књижевних дела, петнаест година након његове смрти, Валтерови радови, посебно дело О фотографији и уметности, добили су значај међу академцима хуманистичких дициплина. Средиште организације која га је следила налазило се у Карслуу у Немачкој. Председник организације био је Бернд Вите, светски познат ученик Бењамина и професор Модерне немачке литературе у Диселдорфу. Чланови организације били су из деветнаест различитих земаља из и ван Европе.