Будлеја

Будлеја, летњи јоргован () је врста за чије откриће и интродукцију у Европу је везано више ботаничара. Роду дао је назив Лине (1737) по енлеском свештенику и ботаничару Будлу (, 1662–1715), а име врсте добила је по француском Лазаристи, мисионару, Католичком свештенику, зоологу и ботаничару Давиду (, 1826-1900) који је послао прве примерке из Источног Тибета 1869. године ботаничару Франшеу (, 1834-1900) аутору ове врсте у париски Национални музеј историје природе (). Синоним је , а потиче из 1887. године када је Хенри ( 1857-1930) независно од претходних открића послао узорак из Кине Хемслију (, 1843-1924)^[1].

Будлеја, летњи јоргован
Жбун будлеје на скверу испред Ратничког дома (Београд).
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име

Цваст беле сорте са упадљивим наранџастим окцима.

Отворене чауре будлеје.

Семе будлеје.

Ожиљавање зелених резница будлеје у перлиту.

Опис

Будлеја је жбун висине 3 . Листови су наспрамни, прости, елиптичноланцетасти. Дуги су 10- 20 , а широки око 3 . При основи и на врху је зашиљено, а по ободу назубљено. Лице листа је зелено, а наличје прекривено густим, белим длачицама.

Цветови су у густим терминалним метлицама дугим 20 - 30 . Чашица је четворозуба, а круница цеваста са четири обла режња. Цветови су розе, црвени, љубичасти, плави или бели, миришљави. Грло цевастог дела је наранџасто (енглески назив ) Цвета дуго од јуна до октобра.

Плод је четворозуба, двоока, ситна чаура, која садржи између 50 и 100 семена. Плодови сазревају и сакупљају се од августа до октобра^[2][3].

Семе је дуго 3,5-4,5 . Централни део семена је жућкасто- смеђе боје, остали делови беличасти, задржава способност клијања годину дана. Клијање је надземно. Котиледони су ромбично - овални, 2 - 3 дуги, а 1 - 1,8 широки, зашиљени су на врху. Епикотил је развијен и длакав^[4].

Ареал

Нативна је у централној Кини у провинцијама Сечуан и Хубеи и у Јапану^[5]. Гаји се на Новом Зеланду, Аустралији, Енглеској, а посебно је омиљена на Хавајима. У неким деловима света испољава инвазивна својства^[6][7].

Биоеколошке карактеристике

Најбоље се развија на изразито сунчаним положајима и добро дренираном земљишту богатом кречом. Отпорна је на градске услове, загађен ваздух и добро подноси орезивање.

Примена

Због обилног, дугог цветања и лепих листова често се користи као декоративна врста по баштама и парковима као ограда, бордура или солитер. Лети у пуном цвату, шири пријатан и опојан мирис, привлачи лептире па је енглески назив лептиров жбун ()^[2].

Култивари

• висина 2,5-3 , ширина 2,5-3 , тамнољубичасте цвасти 18-20 дуге.
• висина 2,5-3 , ширина 2,5-3 , цвасти светло лаванда боје 20-30 дуге, слаткастог мириса, листови крупни тамно сивозелени, сребрнастог наличја.
• висина 2,5-3 , миришљави, пурпурноцрвени цветови.
• висина 2-3 , ширина 2-3 , ружичасте цвасти 15-20 дуге, биљка усправног хабитуса, листови плавозелени.
• висина 2,5-3 , ширина 2,5-3 , пурпурноцрвени цветови у великим разгранатим цвастима.
• висина 1,5-2 , тамноплави цветови са светлонаранџастим окцем, раноцветајућа сорта, миришљава, сивосребрни листови.
• висина 2,5-3,5 , широке јоргованружичасте цвасти 20-35 дуге, благог мириса, латице су јој повијене и закривљане.
• висина 2-2,5 , ширина 2-2,5 , сорта са крем панашираним листовима и црвенољубичастим цветовима, округласт хабитус, осетљива на гриње.
• висина 1 m, ширина 1,2 листови мали, тамно плавозелени, цветови у попољку јоргован-љубичасти, по отварању нежно лаванда боје, широког хабитуса.
• висина 1,8-2,5 , ширина 1,5-1,8 , плавозелени листови, цвасти беле дуге 20-30 , благог мириса.
• висина 1,8-2,5 , ширина 1,5-1,8 , слез-плави цветови у цвастима дугим 10-15 , листови мали сивозелени.
• висина 1,8-2,5 , лаванда-плави миришљави цветови.
• висина 1,2-2 , ширина 1,2-1,5 , цвасти ружичасте 18-20 умереног мириса, листови сивозелени.
• висина 1,8-3 , ширина 1,8-3 , тамнољубичасте цвасти 12-20 , округластог хабитуса, великих тамнозелених листова, благог мириса, снажна.
• висина 3-3,5 , ширина, цвасти 2,5-3 , 15-25 дуге љубичастоцрвене, снажног усправног хабитуса, миришљава.
• висина 1,5-1,8 , уске усправне цвасти са густим белим цветовима, листови сребрносиви, гране лучно повијене.
• висина 1,5-1,8 , ширина 1,5-1,8 , цветови ружичасти крупни, листови сребрнасти.
• висина 1,5-1,8 , ширина 2,5-3 , цвасти 20-30 дуге слезове боје, јаког мириса, снажан густ жбун тамних, плавозелених листова.
• висина 1-1,2 , ширина 1-1,2 , цвасти беле, листови сребрни, сабијен жбунаст изглед.
• висина 2,5-3 , ширина 2,5-3 , цвасти беле 20-30 дуге, благ мирис меда, листови уски сивозелени.
• висина 2,5-3 , ширина 1,8-3 , цвасти чисто беле са жутим окцем.
• висина 2,5-3 , цвасти беле, листови панаширани.

• 
  Спонтано ширење будлеје у Манчестеру, потенцијална инвазивност.
• 
  Будлеја привлачи лептире, па је у Енглеској називају лептиров жбун.
• 
  .
• 
  .
• 
  .

Размножавање

Размножава се вегетативно - зеленим и зрелим резницама^[8]. У циљу добијања нових сорти размножава се генеративним путем - сетвом семена. Семе позитивно фотобластично.

Референце

1. Coats, A. M. (1992): Garden Shrubs and Their Histories (1964), s.v. "Buddleia"
2. Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
3. Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
4. Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
5. Phillips, R. & Rix, M. (1994): Shrubs, Macmillan, p. 210
6. „„База података глобалних инвазивних врста: будлеја"”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2014. г. Приступљено 01. 05. 2012.
7. „Стране инвазивне врсте Белгије: будлеја"
8. Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду.

Спољашње везе