From Wikipedia, the free encyclopedia
Босна филм је бивша државна филмска компанија у СФР Југославији — СР Босна и Херцеговина основана јула 1947. године.
Босна филм Сарајево | |
---|---|
предузеће за производњу и дистрибуцију документарног и играног филма | |
Основано | 1947. Сарајево |
Угашено | 1975. |
Наследник | Сутјеска филм (Филмски центар Сарајево) |
Седиште | Сарајево |
Током 1947 реализовани су први документарни филмови Омладинска пруга Шамац - Сарајево (сценарио и режија Сида Марјановић и Слободан Јовичић) и 27. јули (сценарио и режија Пјер Мајхровски, Салем Ресуловић и Мона Финци). Током 1948. године набављена су властите камере и опремљена лабораторија а током 1949 године купљена и прва тонска апаратура за синхронизацију за потребе радних процеса у Босна филму.
Након што је 1949 године започето па онда прекинуто снимање играног филма Рудари по сценарију Меше Селимовића и режији Љубомира Црноборија, тек 1950/51 успешно је реализован први бх филм Мајор Баук у режији Николе Поповића приказан 1951. године. Први кратки филм домаћег сарајевског аутора На граници (1951) потписао је Бошко Косановић.
Током 50 - их година, стасају у оквиру Босна филма и 1953. формираног Студио филма , врсни документаристи попут Жике Ристића, Пјера Мајхровског, Томе Јанића, Хајрудина Крвавца, Гојка Шиповца док су у почетку играни филмови поверевани искусним ауторима из других тадашњих република. Ваља споменути гостовања Федора Ханџековића, Славка Воркапића, Воје Нановића те касније Игора Претнара и Вељка Булајића.
1958 године од домаћих аутора на пољу играног филма дебитује Тома Јанић филмом Црни бисери афирмишући низ сарадника из домаће средине сниматеља Едуарда Богданића, сценографа Веселина Бадрова и монтажерку Ружу Цвингл.
У међувремену, и Студио филм се оријентише на игране филмове (Шолаја и Мале ствари) те 1957 године долази до његовог спајања с Босна филмом. Пошто је продукција документарног филма запостављена, 1960 године на иницијативу Удружења филмских радника БиХ се оснива ново предузеће Сутјеска филм с наменом производње документарних и краткометражних филмова.
Током 60-их година у оквиру Босна филма с играним првенцима наступају Жика Ристић, Хајрудин Крвавац, Гојко Шиповац, Влатко Филиповић, Милутин Косовац, Бато Ченгић, Боро Драшковић, Мирза Идризовић, Никола Стојановић. У питању су веома различите особености од којих свака другачије приступа филму - у распону од класичног акционог до модерног поетског и есејистичког приступа.
Од свог оснивања ова филмска компанија је произвела 41 играних и преко 250 документарних филмова.[1]
Средином 70 - их година долази до пада продукције. Радикалном реорганизацијом у кинематографији и услова финансијске нерентабилности, 1975. године државно предузеће Босна филм се гаси а технику и организацију продукције за ниво СР БиХ преузима тадашње предузеће за производњу документарних и краткометражних филмова Сутјеска филм тј. прераста у јединственог произвођача свих врста филмова.
Правни наследник по одлуци Владе ФБиХ је Филмски центар Сарајево.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.