последњи краљ Бугарске (1918—43) From Wikipedia, the free encyclopedia
Борис III, пуно име Борис Клеменс Роберт Марија Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер (Софија, 30. јануар 1894 — Софија, 28. август 1943) био је последњи бугарски краљ (1918—1943), син краља Фердинанда I који је абдицирао у његову корист након пораза Бугарске у Првом светском рату.[1]
Борис ІІІ од Бугарске | |
---|---|
Датум рођења | 30. јануар 1894. |
Место рођења | Софија, Кнежевина Бугарска |
Датум смрти | 28. август 1943. (49 год.) |
Место смрти | Софија, Краљевина Бугарска |
Гроб | Рилски манастир |
Супружник | Ђована Савојска |
Потомство | Марија Луиза, Симеон II од Бугарске |
Родитељи | Фердинанд I од Бугарске Марија Луиза Бурбон-Пармска |
Династија | Сакс-Кобург |
краљ Бугарске | |
Период | 3. октобар 1918 — 28. август 1943. |
Претходник | Фердинанд I од Бугарске |
Наследник | Симеон II од Бугарске |
Монограм Бориса III од Бугарске |
Рођен је у Софији 30. јануара 1894. Примио је православље још као дечак, а после завршене гимназије добио је дипломатско-војно образовање.[1] Први пут се срео са српским престолонаследником Александром у Софији 1912, приликом прославе свог пунолетства. Током балканских ратова и Првог светског рата учествовао је као официр за везу на фронтовима у војсци; потпуковник (1916), генерал-мајор (1918).
Ступио је на престо после абдикације свог оца Фердинанда, што је била последица пораза Бугарске у Првом светском рату. Као и његов отац имао је двоструку титулацију. На међународном пољу био је признат за краља, а у бугарској држави за цара. Током влада Александра Стамболијског и Бугарског земљорадничког народног савеза трудио се да сачува монархистичко уређење бугарске државе. Током тридесетих година постепено је уклањао политичаре и официрске организације са политичке сцене и преузимао пуну контролу над државном политиком.[2][3][4]
Први пут је преговарао са краљем Александром о бугарско-српском измирењу и бугарско-југословенској сарадњи током 1927. године. Ова политика је обновљена током 1933, и омогућила је паралелни развој југословенско-бугарских односа са процесом формирања Балканске антанте. Нагло је замрла после убиства краља Александра у Марсеју, који је извршио припадник ВМРО михајловиста Величко Димитров Керин. Политика је обновљена од стране намесника кнеза Павла Карађорђевића и Милана Стојадиновића, те прихваћена од стране краља Бориса и Георги Иванова Кјосеиванова.[5][6][7][8][9][10]
16. Франц, војвода од Сакс-Кобург-Залфелда | ||||||||||||||||
8. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
17. Princess Augusta Caroline Reuss of Ebersdorf | ||||||||||||||||
4. Август од Сакс-Кобург-Гота и Кохари | ||||||||||||||||
18. Ференц Јозеф Кохари де Чабраг | ||||||||||||||||
9. Марија Антонија Кохари де Чабраг | ||||||||||||||||
19. Maria Antonia of Waldstein-Wartenberg | ||||||||||||||||
2. Фердинанд I | ||||||||||||||||
20. Луј Филип II, војвода од Орлеана | ||||||||||||||||
10. Луј-Филип I | ||||||||||||||||
21. Louise Marie Adélaïde de Bourbon-Penthièvre | ||||||||||||||||
5. Клементина од Орлеана | ||||||||||||||||
22. Фердинанд I од Две Сицилије | ||||||||||||||||
11. Марија Амалија од Две Сицилије | ||||||||||||||||
23. Марија Каролина Аустријска | ||||||||||||||||
1. Борис ІІІ од Бугарске | ||||||||||||||||
24. Карло II, војвода од Парме | ||||||||||||||||
12. Карло III, војвода од Парме | ||||||||||||||||
25. Maria Teresa of Savoy | ||||||||||||||||
6. Роберт I, војвода Парме | ||||||||||||||||
26. Charles Ferdinand, Duke of Berry | ||||||||||||||||
13. Princess Louise Marie Thérèse of France | ||||||||||||||||
27. Princess Caroline Ferdinande Louise of the Two Sicilies | ||||||||||||||||
3. Марија Лујза од Бурбон-Парме | ||||||||||||||||
28. Франц I од Сицилије | ||||||||||||||||
14. Фердинанд II од Сицилије | ||||||||||||||||
29. Марија Изабела од Шпаније | ||||||||||||||||
7. Princess Maria Pia of Bourbon-Two Sicilies | ||||||||||||||||
30. Карл од Аустрије, војвода од Тешена | ||||||||||||||||
15. Марија Тереза од Аустрије (1816—1867) | ||||||||||||||||
31. Хенријета од Насау-Вајлбурга | ||||||||||||||||
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Ђована Савојска | 13. новембар 1907. | 26. фебруар 2000. | |
име | слика | датум рођења | супружник |
---|---|---|---|
Принцеза Марија Лујза | 13. јануар 1933. | Карл од Лајнингена; Бронислав Хробок | |
Симеон II од Бугарске | 16. јун 1937. | Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела | |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.