Бологоје

Бологоје (рус. ) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Бологовског рејона смештеног у северном делу Тверске области.

Бологоје
Кировска улица
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Средишњи ФО
Област	Тверска област
Рејон	Бологовски рејон
Основан	први помен 1495.
Статус града	1917.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	22.177
Географске карактеристике
Координате	57° 52′ 44″ С; 34° 04′ 44″ И
Временска зона
Бологоје Бологоје на карти Русије
Бологоје Бологоје на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број	171070—171072, 171075, 171076, 171080, 171081, 171085
Позивни број	+7 48238
Регистарска ознака	69
ОКАТО код	28 408
ОКТМО код	28 608 101 001
Веб-сајт

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 22.177 становника.

Географија

Град Бологоје смештен је на обалама Бологовског језера, на североисточним обронцима Валдајског побрђа, на прелазном подручју између побрђа и Вишњеволочке низије. На подручју где се град налази надморске висине су између 150 и 200 метара.

Од административног центра области, града Твера налази се на удаљености од око 164 километра у смеру северозапада.

Град се налази у зони умереноконтиненталне климе са просечним јануарским температурама од –10,2 °C, однсосно јулским од +16,7 °C. Просечна годишња сума падавина је око 645 милиметара. Снежни покривач задржава се од друге недеље новембра до почетка априла (а неретко и до маја).

Историја

Бологојска железничка станица око 1860.

Насељено место под именом „село Бологоје на језеру Болошком“ први пут се помиње у писаним изворима око 1495. године у неком од катастарских списа тадашње Новгородске земље.^[1] Претпоставља се да име насеља потиче од староруског термина који означава мир и доброту (нејасно је на шта се назив конкретно односио).

Интензивнији развој насеља почиње 1851. са градњом железничке станице на веома важној железничкој траси (тадашња Николајевска железница) која је повезивала два највећа града, Москву и Санкт Петербург. Насеље које је формирано око железничке станице сједињено је 1917. године са суседним истоименим селом и као такво добија административни статус града. Године 1918. успостављен је Бологовски округ Новгородске губерније, а град Бологоје постаје прво окружним, а од 1927. и рејонским центром.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.494 становника, док је према проценама за 2014. град имао 22.177 становника.^[2]

Кретање броја становника

1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
17,320	30,301	33,949	31,293	35.926[3]	26,612[4]	23,494[5]	22,177*

Напомена: * према проценама националне статистичке службе.

Саобраћај

Захваљујући свом стратешки повољном положају на пола пута између два највећа руска града, Москве и Санкт Петербурга, Бологоје се веома рано развило као веома важна раскрсница железничких и друмских путова, а његова железничка станица сматра се једном од најпрометнијих у Тверској области. Од 1851. кроз град пролази железница на релацији Москва–Санкт Петербург. Важније железничке линије које пролазе кроз град су и Рибинск–Бежецк–Сонково, Псков–Валдај–Стараја Руса и Великије Луки–Андреапољ.

• 
  Споменик парној локомотиви у Бологоју
• 
  Железничка станица
• 
  Споменик жртвама Другог светског рата

Види још

• Тверска област
• Бологовски рејон
• Списак градова у Русији
• Бологовско језеро

Референце

1. О. Копьёва. Бологое. г. Вышний Волочёк: Изд-во „Ирида-прос“. 2000.  978-5-93488-006-5.
2. „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2014.
3. „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
4. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
5. Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт