Remove ads
Блиња је насељено место у саставу града Петриње, у Банији, Република Хрватска.
Блиња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Град | Петриња |
| Област | Банија |
| Становништво | |
| — 2011. | 78 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 21′ 23″ С; 16° 22′ 09″ И |
| Временска зона | (), љети () |
| Апс. висина | 167 |
  Блиња Блиња на карти Хрватске | |
 Блиња Блиња на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44231 Блиња |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | |
Године 1513. ступио је на банску столицу у Хрватској, бискуп Петар Бериславић. Он је са својом четом први похитао да заштити Србе из околине "града Блиње крај Петриње", где су Турци често пљачкали и робили народ. Потукао је жестоко Турке пред Дубицом 16. августа те године, и донео мир и ред у тај крај.[1]
У месту је 1827. године било два православна свештеника: парох поп Лука Адамовић намесник и ђакон Софроније Адамовић.[2]
У Блињи је 1891–1895. године служио као парох поп Јован Воркапић, који је уз то и намесник. То је био умни свештеник, добар проповедник који се бавио писањем чланака у црквеним листовима. Објавио је 1898. године као парох и намесник петрињски, у матициној едицији "Књиге за народ", књигу "Српске народне приповетке".[3] Из Блиње ће пре 1898. године прећи у Петрињу, на парохију и предавати катихизис у гимназији и Учитељској школи. Иконописац Анастас Боцарић (тада из Загреба) је 1894. године склопио уговор са месном православном црквеном општином, за осликавање иконостаса нове цркве. Погођени посао је био вредан 2400 ф.[4] Јула 1899. године тражен је нови свештеник, у православној парохији II платежног разреда у Блињи.[5] Парох у Блињи је 1903-1910. године поп Павле Драгић.
Године 1930. село Бијелник је одлуком виших власти одвојено од општине Градуса и припојено општини Блиња, у срезу Петрињском.[6]
Петрињски трговац Никола Вујатовић поклонио је 1880. године књижице доброј школској деци у Блињи. Премештен је 1888. године у Блињу учитељ Милош Божић (ту и 1894). Основна школа у месту се од децембра 1934. године званично назива: "Државна народна школа Витешког краља Александра I Ујединитеља у Блињи".[7] Та школа је 1939. године поред три одељења Народне школе добила право да отвори и први разред Више народне школе, са редовном наставом.[8]
Поп Драгић је 1904. године скупио претплату за лист "Српско коло" од 25 мештана. Славко Ћурчић трговац у Блињи дао је скупљене прилоге 1904. и 1905. године за лист "Српско коло" из Загреба. У месту је 1937. године основан огранак "Сељачког кола".
Блиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Remove ads
На попису становништва 2011. године, Блиња је имала 78 становника.[9]
На попису становништва 1991. године, насељено место Блиња је имало 210 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 205 | 97,61% | ||
| Југословени | 3 | 1,42% | ||
| Хрвати | 1 | 0,47% | ||
| неопредељени | 1 | 0,47% | ||
| укупно: 210 | ||||
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads