Берилијум-оксид

Берилијум-оксид је неорганско хемијско једињење чија је хемијска формула .

Берилијум-оксид

Идентификација
број	1304-56-9
	100.013.758
MeSH	Beryllium+oxide
Својства
Хемијска формула
Моларна маса
Агрегатно стање	бели прах
Густина
Тачка топљења	2530
Тачка кључања	3900
Опасности
ЕУ класификација ()	Веома токсичан
R-ознаке	R49, R25, R26, R36/37/38, R43, R48/23
S-ознаке	S53, S45
NFPA 704	4 4
Тачка паљења	Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони	Берилијум-телурид
Други катјони	Магнезијум-оксид Калцијум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Особине

Берилијум-оксид је бео, нерастворан прах. Са киселинама гради берилијумове соли, које су по особинама сличне магнезијумовим. Реагује и са растворима алкалних хидроксида. У реакцији са калијум-хидроксидом гради ₄.^[1]

Особина	Вредност
Партициони коефицијент[2] (	-0,0
Растворљивост[3] ())	0,9
Поларна површина[4] (, Å2)	17,1

Добијање

Може се добити жарењем метала или нитрата на ваздуху, али се најчешће добија из берила.^[1]

Извори

1. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
2. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

Литература

• Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
• Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

Спољашње везе

• : Употреба берилијум-оксида