Аустријско-турски рат водио се између Хабзбуршке монархије и Османског царства истовремено кад и Руско-турски рат јер је тад аустријски цар Јосиф II био савезник са руском царицом Катарином II.
| Аустријско-турски рат | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Портрет аустријског маршала Лаудона, освајача Београда | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Хабзбуршка монархија |
 Османско царство | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Ернст Гидеон фон Лаудон Фридрих Кобургски Томас Брејди |
Селим III Коча Јусуф-паша | ||||||||
Историја
Аустрија се добро припремила за рат, након склапања руско-аустријског споразума у љето 1781,[1] од тад су у Хрватску и Угарску према османској граници пребачене бројне јединице.
На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на териториј Османског царства све до Влашке. Убрзо се ситуација на фронту преокренула и турске снаге преузеле иницијативу, тако да су успјеле одбацити натраг Аустријанаце из Мехадије у Влашкој и повратити Банат до 1789,[1] али рат на два фронта показао се као немогућ задатак, јер су истовремено доживјеле велике поразе у Молдавији гдје је руски фелдмаршал Румјанцев заузео утврде Јаши и Хотин, а кнез Потемкин - након дуге зимске опсаде Очаков у Украјини 1788. Вијест о паду Очакова толико је потресла султана Абдул Хамида да је због тога умро.
Након руског притиска попустила је турска одбрана на западном фронту па су аустријске снаге након тронедељне кампање заузеле Београд 8. октобра 1789,[1] а након тог Крајову и Букурешт (1789).[1] Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске игре Велике Британије и Пруске, које су се с једне стране бојале јачања Русије, а са друге стране хтјеле намамити Аустрију у анти-француску коалицију, тако да се Аустрија повукла из рата и пристала на мир.[1] У овом рату се као велики јунак показао Јосип Филип Вукасовић.
Након британског притиска Аустрија је потписала сепаратни Свиштовски мир 4. августа 1791, на основу њега је вратила Османском царству све заузете територије осим тврђаве Хотин са ужом околином,[1] и неких мрвица по Босни[тражи се извор] (Двор на Уни, Дрежник, Петрово Село, Лапац, Срб).
Види још
Извори
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
