епископ захумско-херцеговачки и приморски и епископ банатски From Wikipedia, the free encyclopedia
Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица, код Коцељеве, 8. јануар 1938 — Требиње, 4. март 2021) био је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (1991—1992). Био је један од четири ученика Светог Јустина Ћелијског, који га је замонашио у манастиру Пустиња, познат православни теолог данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду.[тражи се извор]
| Атанасије Јевтић | |
|---|---|
_crop.jpg) Епископ Атанасије, 2011. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Чин | епископ |
| Титула | умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски |
| Седиште | Требиње (Република Српска) |
| Посљедња епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Године службе | 1992—1999. |
| Претходник | Владислав (Митровић) |
| Наследник | Григорије (Дурић) |
| Претходна епархија | Епархија банатска |
| Године службе | 1991—1992. |
| Претходник | Амфилохије (Радовић) |
| Наследник | Хризостом (Столић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Зоран М. Јевтић |
| Датум рођења | 8. јануар 1938. |
| Место рођења | Брдарица, код Ковељеве, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 4. март 2021. (83 год.) |
| Место смрти | Требиње, Република Српска, Босна и Херцеговина |
Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Коцељеве. Основну школу завршио је у Драгињу. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклисиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.
Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе.
Био је члан Удружења књижевника Србије.[1]
Епископ Атанасије Јевтић примљен је у Јавној здравственој установи Болница Требиње, 17. фебруара 2021. године због обостране упале плућа изазване вирусом SARS-CoV-2. Због упале плућа био је прикључен на неинвазивну респираторну подршку. Епископово здравствено стање се погоршало 2. марта исте године. Истога дана посетили су га епископ Јоаникије и епископ Димитрије. Његово преосвештенство преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у Јавној здравственој установи Болница Требиње.
Због смрти епископа Атанасија, "у Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом смрти Атанасија."[2]
Патријарх српски Порфирије сам је служио помен преминуломе епископу у капели Патријаршијске резиденције у Београду јер се тада налазио у самоизолацији због блиског контакта с особом зараженом вирусом корона.[2] Принц Филип Карађорђевић је у суботу 6. марта отпутовао у Требиње да би одао последњи поздрав епископу Атанасију истакавши: "Захвалан сам Богу што сам имао тај благослов да последњих годину дана проведем много лепих тренутака са њим. Много тога сам чуо и научио од Владике Атанасија. Он је био најбољи пример како се воли и бори за своју земљу и свој народ. Историја ће га памтити као једну од највећих и најзначајнијих личности наше Цркве и нашег народа. Вечан му помен и Царство небеско."
Патријарх српски господин Порфирије сматра да је епископ Атанасије, уз Светог Николаја Охридског и Жичког и Светог оца Јустина Ћелијског, најзначајни српски теолог у свету.[3]
Посебно важна дела из обимне библиографије епископа Атанасија су: Патрологија, зборници студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија.
Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
