Аребица

Аребица или арабица варијанта је персијског писма коју су користили босански муслимани.^[1] У употреби је била између 15. и 19. вијека и често је категоризована као дио алхамијадо књижевности. Прије Првог свјетског рата било је неколико неуспјешних покушаја Босанских муслимана да усвоје аребицу као треће званично писмо, поред ћирилице и латинице.

Аребица
Тип	абџад
Временски период	између 16. и 19. вијека
Породица	прасинајско феничанско арамејско сиријско набатејско арапско персијско аребица
Правац	здесна налијево
ISO 15924	Arab, 160
Уникод назив	Arabic

Осим у књижевости, аребица је кориштена у вјерским школама и администрацији, мада у много мањој количини од других писама.

Поријекло

Аребица је заснова на варијанти персијског писмо које је кориштено у Османском царству (османско писмо), са додатним словима за гласове ц, љ и њ, која се не налазе ни у арапском, ни у персијском, а ни у османском писму. Пуна слова су на крају уведена са све самогласнике (као у курдском арапском писму), што аребицу чини правим писмом, за разлику од персијске основе.

Савремена употреба

Први књижевно рад објављен на аребици од 1941. године је стрип „Хаџи Шефко и хаџи Мефко」 објављен 2005. године (аутор Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби). Аутори су направили незнатне измјене у писму.

Прва књига на аребици са ISBN кодом је „Епохе фонетске мисли код Арапа и аребица」,^[2] а објавио ју је у Београду у априлу 2013. године мр. Алдин еф. Мустафић. Ова књига представља комплетну стандардизацију Чаушевићеве верзије, а истовремено је и уџбеник за високо образовање.

Писмо

Коначну верзију аребице осмислио је Мехмед Џемалуд Чаушевић на крају 19. вијека. Његова верзија аребице назива се матуфовица, матуфовача или мектебица.

Ћирилица	Латиница	Аребица
		Контекстуалне форме			Изоловани
		Коначне	Средње	Почетне
		ـآ‎		آ‎
		ـب‎	ـبـ‎	بـ‎	ب‎
		ـو‎		و‎
		ـغ‎	ـغـ‎	غـ‎	غ‎
		ـد‎		د‎
		ـج‎	ـجـ‎	جـ‎	ج‎ [c]
		ـە‎		ە‎
		ـز‎		ز‎
		ـژ‎		ژ‎
		ـاٖى‎ ـٖى‎	ـاٖىـ‎ ـٖىـ‎	اٖىـ‎	اٖى‎ [a]
		ـي‎	ـيـ‎	يـ‎	ي‎
		ـق‎	ـقـ‎	قـ‎	ق‎
		ـل‎	ـلـ‎	لـ‎	ل‎
		ـڵ‎	ـڵـ‎	ڵـ‎	ڵ‎
		ـم‎	ـمـ‎	مـ‎	م‎
		ـن‎	ـنـ‎	نـ‎	ن‎
					[b]
		ـۉ‎		ۉ‎
		ـپ‎	ـپـ‎	پـ‎	پ‎
		ـر‎		ر‎
		ـس‎	ـسـ‎	سـ‎	س‎
		ـت‎	ـتـ‎	تـ‎	ت‎
					[b]
		ـۆ‎		ۆ‎
		ـف‎	ـفـ‎	فـ‎	ف‎
		ـح‎	ـحـ‎	حـ‎	ح‎
		ـڄ‎	ـڄـ‎	ڄـ‎	ڄ‎
		ـچ‎	ـچـ‎	چـ‎	چ‎
		ـج‎	ـجـ‎	جـ‎	ج‎ [c]
		ـش‎	ـشـ‎	شـ‎	ش‎

Напомене

• ^a Дијакритици испод ا‎ јављају се на словима којима претход ى‎.
• ^b Мустафић користи ڃ‎ и ݩ‎ умјесто и за / и /.
• ^c Мустафић користи ݗ‎, док Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби користе ڠ‎ за /.

Лигатуре

Као и стандардно арапско писмо, када ا‎ веже ل‎ или ڵ‎ умјестих датих знакова користе се посебне лигатуре.

Ћирилица	Латиница	Аребица
		Контекстуалне форме			Изоловани
		Коначне	Средње	Почетне
		ـلا‎		لا‎
		ـڵا‎		ڵا‎

Примјер

Универзална декларација о људским правима, члан 1.

Аребица	سوا ڵۆدسقا بٖىڃا راݗايۆ سە سلۉبۉدنا وٖ يەدناقا ۆ دۉستۉيانستوۆ وٖ پراوىما. ۉنا سۆ ۉبدارەنا رازۆمۉم وٖ سوۀشڃۆ وٖ ترەبا دا يەدنۉ پرەما درۆغۉمە پۉستۆپايۆ ۆ دۆحۆ براتستوا.‎
Ћирилица
Латиница

Види још

• Алхамијадо
• Бјелоруско арапско писмо
• Српска ћирилица
• Гајица
• Мехмед Хеваија Ускуфија