Јужни поларник
један од пет најважнијих паралела које обележавају мапе Земље From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Remove ads
Јужни поларник или Антарктички поларни круг је један од пет најважнијих паралела које обележавају мапе Земље. Налази се на географској ширини од 66° 33' 39" јужно од екватора (у 2000. години). За све у оквиру Антарктичког поларног круга постоји бар један пун дан обданице током зимске краткодневице и бар један период од 24 сата ноћи током летње дугодневице. То значи да постоји бар један дан у ком Сунце не залази и бар један дан током ког Сунце не излази. То се дешава због нагиба Земље од 23,5 угаоних степени, па је током летње дугодневице јужна поларна област ван домашаја Сунца, као и обратно, током зимске краткодневице.
Простор јужно од овог круга је познат као антарктичка зона, а непосредно северно од њега је јужна умерена климатска зона. Континент Антарктик ствара копнени масив који поркива велики део простора у оквиру антарктичког поларног круга.
Положај антарктичког круга није фиксан и тренутно се простире на 66°33′49.4″ јужно од екватора.[1] Ова цифра може бити донекле нетачна јер не дозвољава ефекте астрономске нутације, која може бити и до 10″. Његова географска ширина зависи од аксијалног нагиба Земље, који флуктуира у границама већим од 2° током периода од 41.000 година, због плимских сила које су резултат орбите Месеца.[2] Сходно томе, Антарктички круг тренутно плута ка југу брзином од око 14,5 m (48 ft) годишње.
Remove ads
Поноћно Сунце и поларна ноћ
Антарктички круг је најсевернија географска ширина на јужној хемисфери[3][4] на којој центар сунца може непрекидно да остане изнад хоризонта двадесет четири сата; као резултат тога, најмање једном годишње на било којој локацији унутар антарктичког круга центар сунца је видљив у локалној поноћи, а најмање једном је центар сунца испод хоризонта у локалном подневу.[5][6]
Директно на Антарктичком кругу ови догађаји се у принципу дешавају тачно једном годишње: на децембарски и јунски солстициј. Међутим, због атмосферске рефракције и фатаморгана, и зато што се сунце појављује као диск, а не тачка, део поноћног сунца може се видети у ноћи јужног летњег солстиција до око 50 минута (′) (90 km (56 mi)) северно од антарктичког круга; слично томе, на дан јужног зимског солстиција, део сунца се може видети до око 50′ јужно од антарктичког круга. То је тачно на нивоу мора; те границе се повећавају са висином изнад нивоа мора, иако у планинским пределима често нема директног погледа на прави хоризонт. Миражи на антарктичком континенту имају тенденцију да буду још спектакуларније него у арктичким регионима, стварајући, на пример, низ привидних залазака и излазака сунца док у стварности сунце остаје испод хоризонта.
Remove ads
Људска насеља
Јужно од Антарктичког круга не постоји стална људска популација, али постоји неколико истраживачких станица на Антарктику[7][8] којима управљају различите нације које насељавају тимови научника који се смењују на сезонској основи. У претходним вековима на континенту су успостављене неке полусталне китоловске станице, а неки китоловци би тамо живели по годину дана или више. Најмање троје деце је рођено на Антарктику, додуше у станицама северно од Антарктичког круга.[9]
Remove ads
Географија
Обим антарктичког круга је отприлике 16.000 km (9.900 mi).[10] Подручје јужно од круга је око 20.000.000 km2 (7.700.000 sq mi) и покрива отприлике 4% Земљине површине.[11] Већина континента Антарктика налази се унутар Антарктичког круга.
Локације дуж Круга
Почевши од почетног меридијана и идући ка истоку, антарктички круг пролази кроз:
Remove ads
Види још
- Северни поларник или Арктички поларни круг
- Летња дугодневица
- Зимска краткодневица
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads