Јужни поларник или Антарктички поларни круг је један од пет најважнијих паралела које обележавају мапе Земље. Налази се на географској ширини од 66° 33' 39" јужно од екватора (у 2000. години). За све у оквиру Антарктичког поларног круга постоји бар један пун дан обданице током зимске краткодневице и бар један период од 24 сата ноћи током летње дугодневице. То значи да постоји бар један дан у ком Сунце не залази и бар један дан током ког Сунце не излази. То се дешава због нагиба Земље од 23,5 угаоних степени, па је током летње дугодневице јужна поларна област ван домашаја Сунца, као и обратно, током зимске краткодневице.
Простор јужно од овог круга је познат као антарктичка зона, а непосредно северно од њега је јужна умерена климатска зона. Континент Антарктик ствара копнени масив који поркива велики део простора у оквиру антарктичког поларног круга.
Положај антарктичког круга није фиксан и тренутно се простире на 66°33′49.4″ јужно од екватора.[1] Ова цифра може бити донекле нетачна јер не дозвољава ефекте астрономске нутације, која може бити и до 10″. Његова географска ширина зависи од аксијалног нагиба Земље, који флуктуира у границама већим од 2° током периода од 41.000 година, због плимских сила које су резултат орбите Месеца.[2] Сходно томе, Антарктички круг тренутно плута ка југу брзином од око 14,5 m (48 ft) годишње.
Поноћно Сунце и поларна ноћ
Антарктички круг је најсевернија географска ширина на јужној хемисфери[3][4] на којој центар сунца може непрекидно да остане изнад хоризонта двадесет четири сата; као резултат тога, најмање једном годишње на било којој локацији унутар антарктичког круга центар сунца је видљив у локалној поноћи, а најмање једном је центар сунца испод хоризонта у локалном подневу.[5][6]
Директно на Антарктичком кругу ови догађаји се у принципу дешавају тачно једном годишње: на децембарски и јунски солстициј. Међутим, због атмосферске рефракције и фатаморгана, и зато што се сунце појављује као диск, а не тачка, део поноћног сунца може се видети у ноћи јужног летњег солстиција до око 50 минута (′) (90 km (56 mi)) северно од антарктичког круга; слично томе, на дан јужног зимског солстиција, део сунца се може видети до око 50′ јужно од антарктичког круга. То је тачно на нивоу мора; те границе се повећавају са висином изнад нивоа мора, иако у планинским пределима често нема директног погледа на прави хоризонт. Миражи на антарктичком континенту имају тенденцију да буду још спектакуларније него у арктичким регионима, стварајући, на пример, низ привидних залазака и излазака сунца док у стварности сунце остаје испод хоризонта.
Људска насеља
Јужно од Антарктичког круга не постоји стална људска популација, али постоји неколико истраживачких станица на Антарктику[7][8] којима управљају различите нације које насељавају тимови научника који се смењују на сезонској основи. У претходним вековима на континенту су успостављене неке полусталне китоловске станице, а неки китоловци би тамо живели по годину дана или више. Најмање троје деце је рођено на Антарктику, додуше у станицама северно од Антарктичког круга.[9]
Географија
Обим антарктичког круга је отприлике 16.000 km (9.900 mi).[10] Подручје јужно од круга је око 20.000.000 km2 (7.700.000 sq mi) и покрива отприлике 4% Земљине површине.[11] Већина континента Антарктика налази се унутар Антарктичког круга.
Локације дуж Круга
Почевши од почетног меридијана и идући ка истоку, антарктички круг пролази кроз:
Види још
- Северни поларник или Арктички поларни круг
- Летња дугодневица
- Зимска краткодневица
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
