Map of the Antarctic with the Antarctic Circle in blue.Антарктички поларни круг је обележен црвеном линијом
Јужни поларник или Антарктички поларни круг је један од пет најважнијих паралела које обележавају мапе Земље. Налази се на географској ширини од 66° 33' 39" јужно од екватора (у 2000. години). За све у оквиру Антарктичког поларног круга постоји бар један пун дан обданице током зимске краткодневице и бар један период од 24 сата ноћи током летње дугодневице. То значи да постоји бар један дан у ком Сунце не залази и бар један дан током ког Сунце не излази. То се дешава због нагиба Земље од 23,5 угаоних степени, па је током летње дугодневице јужна поларна област ван домашаја Сунца, као и обратно, током зимске краткодневице.
Простор јужно од овог круга је познат као антарктичка зона, а непосредно северно од њега је јужна умерена климатска зона. КонтинентАнтарктик ствара копнени масив који поркива велики део простора у оквиру антарктичког поларног круга.
Положај антарктичког круга није фиксан и тренутно се простире на 66°33′49.4″ јужно од екватора.[1] Ова цифра може бити донекле нетачна јер не дозвољава ефекте астрономске нутације, која може бити и до 10″. Његова географска ширина зависи од аксијалног нагиба Земље, који флуктуира у границама већим од 2° током периода од 41.000 година, због плимских сила које су резултат орбите Месеца.[2] Сходно томе, Антарктички круг тренутно плута ка југу брзином од око 14,5m (48ft) годишње.
Поноћно Сунце и поларна ноћ
Однос аксијалног нагиба Земље (ε) према тропском и поларном кругу
Антарктички круг је најсевернија географска ширина на јужној хемисфери[3][4] на којој центар сунца може непрекидно да остане изнад хоризонта двадесет четири сата; као резултат тога, најмање једном годишње на било којој локацији унутар антарктичког круга центар сунца је видљив у локалној поноћи, а најмање једном је центар сунца испод хоризонта у локалном подневу.[5][6]
Директно на Антарктичком кругу ови догађаји се у принципу дешавају тачно једном годишње: на децембарски и јунскисолстициј. Међутим, због атмосферске рефракције и фатаморгана, и зато што се сунце појављује као диск, а не тачка, део поноћног сунца може се видети у ноћи јужног летњег солстиција до око 50 минута (′) (90km (56mi)) северно од антарктичког круга; слично томе, на дан јужног зимског солстиција, део сунца се може видети до око 50′ јужно од антарктичког круга. То је тачно на нивоу мора; те границе се повећавају са висином изнад нивоа мора, иако у планинским пределима често нема директног погледа на прави хоризонт. Миражи на антарктичком континенту имају тенденцију да буду још спектакуларније него у арктичким регионима, стварајући, на пример, низ привидних залазака и излазака сунца док у стварности сунце остаје испод хоризонта.
Људска насеља
Ледени брег у близини Антарктичког круга северно од острва Детајл
Јужно од Антарктичког круга не постоји стална људска популација, али постоји неколико истраживачких станица на Антарктику[7][8] којима управљају различите нације које насељавају тимови научника који се смењују на сезонској основи. У претходним вековима на континенту су успостављене неке полусталне китоловске станице, а неки китоловци би тамо живели по годину дана или више. Најмање троје деце је рођено на Антарктику, додуше у станицама северно од Антарктичког круга.[9]
Географија
Обим антарктичког круга је отприлике 16.000km (9.900mi).[10] Подручје јужно од круга је око 20.000.000km2 (7.700.000sqmi) и покрива отприлике 4% Земљине површине.[11] Већина континентаАнтарктика налази се унутар Антарктичког круга.
Локације дуж Круга
Почевши од почетног меридијана и идући ка истоку, антарктички круг пролази кроз:
Више информација Координате, Земља, територија или море ...
Silja Vöneky; Sange Addison-Agyei (мај 2011). „Oxford Public International Law”. Max Planck Encyclopedia of Public International Law.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
IPCC, 2007: Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (Solomon, S., D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, K.B. Averyt, M. Tignor and H.L. Miller (eds.)). Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp.
Serreze, Mark C. and Roger Graham Barry, (2005). The Arctic Climate System. Cambridge University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), New York, 385 pp.
United States Central Intelligence Agency, 1978: Polar Regions Atlas, National Foreign Assessment Center, Washington, DC, 66 pp.
USSR State Committee on Hydrometeorology and Environment, and The Arctic and Antarctic Research Institute (chief editor A.F. Treshnikov), 1985: Atlas Arktiki (Atlas of the Arctic), Central Administrative Board of Geodesy and Cartography of the Ministerial Council of the USSR, Moscow, 204 pp (in Russian with some English summaries). [Государственный Комитет СССР по Гидрометеорологии и Контролю Природной Среды, и Ордена Ленина Арктический и Антарктический Научно-Исследовательский Институт (главный редактор Трешников А.Ф.), 1985: Атлас Арктики, Главное Управление Геодезии и Картографии при Совете Министров СССР, Москва, 204 стр.]
