српски фудбалер From Wikipedia, the free encyclopedia
Андрија Калуђеровић (Бачка Топола, 5. јул 1987) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.
| Андрија Калуђеровић | |||
|---|---|---|---|
 Андрија Калуђеровић, 2012. године | |||
| Пуно име | Андрија Калуђеровић | ||
| Датум рођења | 5. јул 1987. | ||
| Место рођења | Бачка Топола, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,81 | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| АИК Бачка Топола | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2003—2009 2003—2004 2004—2005 2005 2006—2007 2007 2009—2010 2010—2011 2012—2014 2012—2013 2013 2014 2014 2015 2015 2016 2016 2017 2017—2018 2018 2018 2019 2019 2020 2020 2021 2021 2021 2022 2022 2023 |
ОФК Београд → Његош Ловћенац → Мачва → Хајдук Београд → Спартак Суботица → Раднички Пирот Рад Црвена звезда Пекинг Гуан → Расинг Сантандер → Војводина → АЕЛ Лимасол Тун Бризбејн Ал Шаханија Рад Жалгирис Порт Велингтон финикс Олимпија Љубљана Делхи Динамос Интер Запрешић РФС Рига Рад Жалгирис Рад Пролетер Нови Сад Насаф Пролетер Нови Сад Графичар ОФК Београд |
52 1 1 13 30 1 45 43 11 18 15 18 12 10 8 15 19 9 23 0 12 8 10 9 9 19 2 14 14 18 |
(12) (0) (0) (5) (11) (0) (21) (19) (2) (3) (5) (5) (2) (5) (6) (6) (20) (3) (9) (0) (1) (0) (2) (7) (4) (9) (1) (2) (0) (5) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2007 2008 2010—2011 |
Србија до 21 Србија до 23 Србија |
4 2 3 |
(0) (0) (0) |
Фудбал је почео да тренира у АИК-у из Бачке Тополе, да би са 14 година прешао у млађе категорије ОФК Београда.[1] За први тим ОФК Београда дебитовао је у сезони 2003/04, али је након тога ишао на позајмице у Његош из Ловћенца, Мачву из Шапца, Хајдук са Лиона, Спартак из Суботице и Раднички из Пирота.[2] Већу минутажу у ОФК Београду добио је од сезоне 2006/07. У јануару 2009. године потписао је за Рад. За сезону и по, колико је провео у екипи Рада, Калуђеровић је на 45 првенствених утакмица постигао 21 гол.[2]
У августу 2010. потписао је трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[3] Са 13 постигнутих голова поделио је прво место са Ивицом Илијевим на листи стрелаца Суперлиге Србије у сезони 2010/11.[4] Калуђеровић је годину и по дана био играч Црвене звезде и у том периоду је наступио на 55 такмичарских утакмица на којима је постигао 30 голова.[5]
У фебруару 2012. потписао је за кинеског прволигаша Пекинг Гуан.[6] Није се дуго задржао у Пекингу јер је већ у лето исте године прослеђен на позајмицу у шпански Расинг Сантандер.[7] Током такмичарске 2012/13. у шпанској Сегунди наступио је на 18 утакмица за Расинг и постигао три гола.[2] У јулу 2013. прослеђен је на једногодишњу позајмицу у новосадску Војводину,[8] али је напустио клуб након једне полусезоне.[9]
Након епизоде у Новом Саду, наступао је за кипарски АЕЛ из Лимасола,[10] швајцарски Тун,[11] аустралијски Бризбејн Роар, катарског друголигаша Ал Шаханију. У јануару 2016. по други пут у каријери облачи дрес екипе Рада, клуба у коме је стекао пуну афирмацију.[12] Током 2016. је успешно наступао за литвански Жалгирис са којим је освојио дуплу круну,[13] уз 20 голова на 19 сусрета. Једно време је играо и на Тајланду за екипу Порт, а затим је обукао дрес новозеландског Велингтон Финикса у којем је одиграо 23 утакмице и са девет постигнутих голова је био најбољи клупски стрелац.
У јуну 2018. потписао је двогодишњи уговор са тадашњим словеначким шампионом, Олимпијом из Љубљане.[14] Олимпију је напустио након два месеца а да није стигао да дебитује.[15] Каријеру је затим наставио у Индији где је наступао за Делхи Динамо.[16] У јануару 2019. потписао je уговор са хрватским прволигашем Интером из Запрешића,[17] али је после само пет месеци дошло до раскида уговора.[18] У јуну 2019. потписао је уговор са летонским клубом РФС из Риге.[19]
У фебруару 2020. се вратио у Рад.[20] На другој утакмици пролећног дела такмичарске 2019/20, постигао је оба гола за Рад у победи 2:0 над Напретком. Он се тако са 65 постигнутих голова изједначио са Огњеном Мудринским на листи најбољих стрелаца у историји Суперлиге Србије.[21] Четири дана касније је постигао гол са пенала у ремију 1:1 са Јавором, па је тако са 66 постигнутих голова поново постао најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[22] До краја сезоне је увећао свој рекорд. Постигао је још по два гола на утакмицама са ТСЦ-ом и нишким Радничким.[23][24]
Током лета 2020. године по други пут у каријери је потписао за Жалгирис.[25] Као и током претходног боравка у клубу, поново је освојио титулу првака Литваније.[26] У фебруару 2021. се вратио у Рад.[27] Постигао је девет првенствених голова током пролећног дела такмичарске 2020/21, али је Рад испао из Суперлиге Србије.[28] У јуну 2021. потписао је уговор са новосадским Пролетером.[29] Наступио је за Пролетер у уводна два кола такмичарске 2021/22, након чега је напустио клуб и потписао за узбекистански Насаф.[30] У Пролетер се потом вратио почетком 2022.[31] Са Пролетером је испао из Суперлиге Србије након чега је у јуну 2022. прешао у прволигаша Графичар.[32] Последњег дана јануара 2023. вратио се у ОФК Београд.[33] Са 10 постигнутих голова помогао је свом клубу да освоји прво место у Српској лиги Београд и тако избори повратак Прву лигу Србије.[34] Провео је и први део такмичарске 2023/24. у ОФК Београду, да би у јануару 2024. окончао играчку каријеру.[35] Каријеру је завршио као трећи најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије са 80 постигнутих голова (испред њега су Милан Бојовић и Александар Катаи).[36]
У августу 2008. године, селектор олимпијске репрезентације Србије Мирослав Ђукић је уврстио Калуђеровића на коначан списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[37] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Калуђеровић није улазио у игру ни на једној од три утакмице.
За сениорску репрезентацију Србије наступио на три сусрета. Дебитовао у пријатељском сусрету са Јапаном (3:0) у априлу 2010. године, а за „орлове“ наступао и против Мексика (0:2) и Хондураса (0:2) у новембру 2011.[2]
Ожењен је водитељком Милицом Станишић,[38] са којом има три сина, Луку, Лазара и Стефана.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
