мађарски племић и фелдмаршал From Wikipedia, the free encyclopedia
Гроф Андраш Хадик од Футога (мађ. , ,слч. ) био је мађарски племић[1] и фелдмаршал[2] царске војске. Био је гувернер Галиције и Лодомерије од јануара 1774. до јуна 1774. и отац је Карла Јозефа Хадика фон Футака. Познат је по заузимању пруске престонице Берлин током Седмогодишњег рата.
Гроф Андраш Хадик | |
|---|---|
 Андреас Хадик (Џорџ Вајкерт, 1783) | |
| Друга имена | Andreas Graf Hadik von Futak |
| Датум рођења | 16. октобар 1710. |
| Место рођења | Чалокез или Кесег, Краљевина Мађарска |
| Датум смрти | 12. март 1790. (79 год.) |
| Место смрти | Футак, Кр. Мађарска (сада Футог, Србија) |
| Држављанство | Мађарско |
| Занимање | Војни официр, државни службеник |
| Деловање | Заузимање пруске престонице Берлина у Седмогодишњем рату |
| Мандат | Гувернер (јан. 1774. до јуна 1774) |
| Супружник | Грофица Франциска фон Лихнофски |
| Деца | Карл Јозеф Хадик од Футака |
| Родитељи | Михаљ Хадик и Франциска Харди |
Андраш Хадик, син мање племићке породице, рођен је 16. октобра 1710. у Чалокезу (тада Краљевина Мађарска, сада Житно пстрво у Словачкој) или у Кесегу,[3] Краљевина Мађарска, као други син и треће дете Михаља Хадика фон Футака († 1733) и његове супруге Фрациске (Ержебет) Харди (р. 1680). Имао је мађарске,[4][5][6][7] луксембуршке[6] и немачке[6] претке. Према другом извору, он је био мађарског етничког порекла, али је име „Хадик“ умањеница од словачког апелатива хад („змија“), дакле породица је била словачког порекла.[8] Супротно овом уверењу, сам Хадик није знао словачки језик.[9] Алтернативне теорије такође сугеришу његово татарско или черкеско порекло.[10] Његова мајка, Франциска Харди, била је немачког порекла.[6]
Његов отац, Михаљ Хадик (ум. 1733) био је коњичкој јединици Царске војске. Андраш Хадик се добровољно пријавио у Гилањијев хусарски пук Царске војске када је имао 20 година, а са 22 године добио је чин официра и постао заставник у Хусарском пуку Десевфи. Хадик се борио у рату за пољско наслеђе и руско-турском рату. Године 1738. Хадик је унапређен у чин капетана.
Његово освајања Берлина постало је чувено као најпознатији хусарски подвиг у историји, који је био срамота за пруског краља и подсмех за његове непријатеље. За своје поступке Андраш Хадик је одликован Великим крстом Ордена Марије Терезије. По завршетку рата добио је огромна имања и грофовски чин. Године 1763. неко време је био војни гувернер Будима, а затим је 1764. - неколико месеци после масакра у Мадефалви, јануара 1764. године, постављен је за главног војног команданта и краљевског комесара Трансилваније, шефа трансилванске владе, на чијем је положају био све до 1768. године. У том својству он је први у Мађарској предложио укидање кметског система. Године 1769. постављен је за владиног комесара Илирског народног конгреса у Карлоцу.[11]
Године 1774. постао је први аустријски гувернер Галиције, која је припојена Хабзбуршком царству, а еманципација значајног јеврејског становништва убрзала се током овог периода. Од 1774, као царско-краљевски фелдмаршал (к.к. Feldmarschall) и председник Дворског ратног савета, био је војсковођа број један Царско-краљевске војске. У последњој деценији свог живота важио је за најистакнутијег генерала и у Хабзбуршком царству и у Мађарској, а бриљантна каријера попут његове остала је без преседана.
На крају живота дао је помиловање Секељима и њиховим породицама који су побегли од хабзбуршке регрутације у Молдавију и населили их у Буковини којом је управљао. Међу насељима Секељау Буковини, у знак захвалности по њему су названи Хадикфалва и Андрашфалва.[11]
Андраш је био ожењен грофицом Франциском фон Лихновски-Вошуц (1725-1787), једином ћерком грофа Франца Карла Леополда Бернхарда фон Лихновског-Вошуца (1690-1742) и његове супруге, грофице Марије Барбаре Вер Цајетане фон Вендерберг (1697-1755). Имали су три сина и једну ћерку:
Током рата за аустријско наслеђе, Хадик је стекао славу својим акцијама против пруске војске у близини града Нисе користећи изненадне нападе и трикове према неписаним законима такозваног малог рата, ослањајући се на одличну обуку свог лаког коњичког ескадрона. Током рата служио је код принца Чарлса Александра од Лорене и унапређен је у чин потпуковника. Године 1744. стекао је чин командујућег пуковника сопственог хусарског пука, да би пред крај рата 1747. године стекао чин генерала и постављен за команданта коњичке бригаде.[2]
Почетком Седмогодишњег рата, Хадик је извео најпознатију хусарску акцију у историји: када је Фридрих Велики марширао на југ са својом војском, мађарски генерал је неочекивано обишао, са својих 5.000 трупа углавном хусара, око Пруса и заузео њихов главни град Берлин. Град је био поштеђен договореног откупа од 300.000 талира, које је поделио међу својим трупама. За овај подвиг Хадик је унапређен у чин фелдмаршала. Одликован је и Великим крстом Војног реда Марије Терезије.[2]
Словачка Национална академија одбране маршала Андреја Хадика (2004–2008) добила је име у његову част.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
