Ананије Вербицки

Ананије Алексејевић Вербицки (рус. ; Лебедин, 24. септембар 1895. – Херцег Нови, 4. октобар 1974.) био је српски сликар, сценограф и костимограф руског порекла који је значајно допринео обнови Народног позоришта у Београду.

Ананије Алексејевић Вербицки
Датум рођења	(1895-09-24)24. септембар 1895.
Место рођења	Лебедин, Руска империја
Датум смрти	4. октобар 1974.(1974-10-04) (79 год.)
Место смрти	Херцег Нови, СФР Југославија
Занимање	Сликар, Сценограф, Костимограф

Биографија

Ананије Алексејевић Вербицки је завршио сликарски одсек Уметничке императорске државне школе у Петрограду (1917). У Београд је дошао 1920. године и одмах се уписао у Уметничку школу.^[1]

За декоративног сликара постављен је 1922. Сценограф Народног позоришта у Београду био је до 1946. Прва сценска искуства стекао је под руководством Леонида Браиловског (бившег сценографа Императорског позоришта у Петрограду) и позоришног сликара Јована Бијелића.^[2]

Вербицки ре радио као сликар и сценограф Београдског драмског позоришта (раније званог: Савремено позориште). Радио је и за позоришта у Шапцу, Нишу, Новом Саду, Подгорици, Цетињу, Котору и Тузли.^[3] Радио је и на филму и телевизији.^[2]

Вербицки је прешао је пут од традиционалне до модерне сценографије. Нацрте за сценографију излагао је у Паризу (1925) и Београду (1929, 1938, 1965).^[2] На изложбама УЛУС-а излагао је пејзаже и портрете.

По одласку у пензију, 31. августа 1963. преселио се у Херцег Нови где је помагао позоришним посленицима у Цетињу и Подгорици, посебно свом пријатељу, руском емигранту и редитељу Василију Шћућкину.^[1]

За потребе цркве Светог Леополда Мандића у Херцег Новом, Вербицки је насликао олтарску слику овог католичког свеца.^[4]

Самосталне сценографије

Позоришне драме и комедије:

• Богојављенска ноћ од Вилијама Шекспира у режији Јурија Ракитина (1923),
• Царство мрака од Лава Толстоја у режији Ракитина (1928),
• Дивља патка од Хенрика Ибзена у режији Ракитина (1935),

• Госпођа министарка од Бранислава Нушића (1929. и у периоду после Другог светског рата),
• Кир Јања и Покондирена тиква од Јована Стерије Поповића у режији Радомира Плаовића (1930-те),
• Срећа А. Д. од В. В. Јанковића у режији Радомира Плаовића (1930-те),
• Подвала (1944) и Два цванцика (1946) од Милована Глишића,

• Најезда од Леонида Леонова.

Опере и балети:

• Јеврејка од Жака Франсоа Фроментала Алевија
• Лакме; Дафне и Клои од Леа Делиба,
• Фра Дијаволо од Данијела Обера,
• Босанска љубав од Алфреда Пордеса,
• Прича о Хонзи од Оскара Недбала,
• Половецки логор; Кнез Игор од Алекандра Бородина,
• Пајаци од Руђера Леонкавала,
• Поема од Станојла Рајичића,
• Мадам Батерфлај од Ђакома Пучинија,
• Дођоше до града од Ђ. Прислија.

У операма и балетима Вербицки је радио са редитељима Теодором Павловским и Јевгенијем Марјашецом и кореографима Маргаритом Фроман и Антоном Романовским. ^[2]

Види још

• Списак српских сликара