јонски (грчки) филозоф From Wikipedia, the free encyclopedia
Анаксимандар из Милета (грч. ; Милет, 610 − 546. п. н. е.), био је јонски (грчки) филозоф природе који је тврдио да је аперион прапочело (архе) свих ствари.
| Анаксимандар | |
|---|---|
 Анаксимандар | |
| Пуно име | Анаксимандар |
| Датум рођења | 610. п. н. е. |
| Место рођења | Милет, |
| Датум смрти | 546. п. н. е. |
| Место смрти | Милет , |
| Епоха | Античка филозофија |
Списи Анаксимандра, Талесовог ученика, данас су изгубљени, али му се приписују разне нове идеје. Био је први Грк који је користио сунчев сат (одавно познат на Средњем истоку) и помоћу њега одредио датуме два солстиција (најкраћег и најдужег дана) и еквиноција (две равнодневице). Спекулисао је о природи небеса и о настанку Земље и човека. Увидевши да је Земљина површина закривљена, веровао је да она има ваљкаст облик (са осом у правцу исток-запад); и био је вероватно први Грк(?) који је израдио мапу[1] целог познатог света. Сматрао је да Земља лебди у простору (што је била нова идеја).
Знао је за идеју равнотеже у физичкој и за идеју мере и правде у етичкој области.
Узимајући да је праоснова свега што постоји вода, Талет (Талес из Милета) је отворио цео низ филозофско-динамичких чинилаца, и његов принцип мењаће се тројако: 1) праоснова је друга материја, а не вода; 2) праоснова је невидљива; 3) сама праоснова постоји, а предмети који су од ње постали постоје само привидно.
У избору друге праматерије, као и у способности апстраховања и у логичности конструисања, Талета је далеко надмашио математичар, астроном, географ, метеоролог и филозоф Анаксимандар, његов суграђанин, пријатељ и ученик, најгенијалнији и најимпозантнији међу милетским мислиоцима. Његов живот пада у време од 610/9. до отприлике 546/5. год. п. н. е. И он је учествовао у јавном животу своје отаџбине, и то као вођа једне милетске колоније у Аполонију на западној обали Понта.
Одломци из његова списа „Περί φύσιως“, који представља први систематски спис хеленске филозофије, и који су још имали у рукама Платон, Аристотел и Теофраст, изненађују нас обиљем не само веома значајних него и разноврсних мисли. Његова прасупстанција није истоветна ни с једном позитивном материјом, него је нешто што није у искуству дано, највиша апстракција која је уопште могућа. Јер, ако се као прасупстанција узме нешто из емпиријског света, где влада непрестана мена, непрестано настајање и нестајање, било би немогуће да свет вечито траје: произвођење ствари било би ограничено. Да се, дакле, постајање не би исцрпло и да не би престало ново стварање, Анаксимандар се од конкретног праизвора уздигао нечему апстрактном, оставио наивну индукцију и послужио се наивном дедукцијом, па као вечну и непропадљиву прасупстанцију узео неизмерно или неограничено или бесконачно (άπειρον), што он замишља као материју по квалитету неодређену, а по квантитету бесконачну.
Из те прасупстанције издвојила се прва прасупротност: топлота и хладноћа. Утицајем топлога хладно постаје вода, а из ње све остале ствари. Анаксимандар се није задовољио само тим што је утврдио прасупстанцију него је увео и нове принципе за објашњење природе, принцип природног диференцирања и принцип природног развитка и увитка. Најранији претходник Кант-Лапласа и Чарлса Дарвина, он показује како се у једном континуитету развила најпре анорганска, затим органска природа и најзад психичке особине. Он је не само први рационални астроном него и први рационални биолог. По закону центрифугалне силе, опажене код праћке, а према тежини у све већој удаљености од средишта, наслагала су се четири слоја у облику лопти: земља, вода, ваздух, огањ. Водени слој се раскинуо, јер је вода местимице излапела; за то сведоче крајеви који су некад били доиста море, јер показују трагове морских животиња; исто тако раскинуо се и огњени слој на звезде, Месец и Сунце. Прве животиње постале су из морског муља док на земаљској кори није било услова за живот; у мору имале су бодљикав оклоп, који су, прелазећи на копно, одбациле.
Тако све поједине ствари постају из прасупстанције, у коју се оне и враћају, као што сведочи ово место, једино сачувано: „Почетак и порекло ствари јесте неограничено. .. Али где је стварима извор, ту им је и увир по нужности. Јер једни другој дају правду и накнаду због своје неправичности по пресуди времена“. Το је, у исти мах, и први таман покушај да се природни поредак схвати и као етички поредак.
На Анаксимандру осећа се утицај Талесов, као на Анаксимену и Хераклиту утицај Анаксимандров. Ту се, дакле, први пут појављује утицај једног филозофског система на други. Тиме се и први пут поставља позитивна основа за развитак филозофске мисли.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
