Алергијско запаљење вежњаче ока (лат. ) једно је од запаљењских обољења ока које се чешће јавља код особа које имају неку од алергијских болести.[1] Карактерише се упалом вежњаче, танког провидног покривача који покрива унутрашњу страну очног капака и предњи део ока осим рожњаче. Симптоми се јављају везано за сезону алергена (нпр полен траве), мада се могу јавити у било ком периоду године, када је болест изазва хемијским, нутритивним или другим супстанцама као што су нпр. козметика, парфеми, протеинске наслаге на контактним сочивима или неки лекови.[2] Болест која обично захвата оба ока, најчешће је праћена црвенилом и отоком очних капака.[3]
| Алергијско запаљење вежњаче ока | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | офталмологија |
| МКБ-10 | H10.1 и H10.4 |
| МКБ-9-CM | 372.14 |
| DiseasesDB | 30842 |
| MedlinePlus | 001031 |
| MeSH | D003233 |
Анатомија
Вежњача или спојница (лат. ) је слузокожа која обавија предњу страну очне јабучице и задњу страну очних капака. Тако формира једну врећу која се отвара на рими палпебрарум. На тој врећи анатомски се описују; предњи и задњи зид и два форникса (горњи и доњи).
- Предњи зид
Предњи зид ове вреће покрива задњу страну очних капака, и носи назив вежњача капка или веђни део вежњаче капка (лат. ). Она облаже задњу страну капка и срасла је са тарзалним плочицама, садржи два или више слојева колумнарног епитела са гоблет ћелијама и растреситом, васкуларизованом ламином пропријом
- Задњи зид
Задњи зид прекрива предњи део очне јабучице и зове се булбарна вежњача (лат. ) и облаже предњи део склере до корнеалног руба. Садржи стратификовани некератинизовани сквамозни епител са неколико гоблет ћелија, и растреситу ламину проприју прожету еластичним влакнима.
Булбарна вежњача је глатка у свим деловима осим у унутрашњем очном углу где формира полумесечасти набор и једну избочину названу карункула лакрималис, која чини дно сузног језерца. Булбарна вежњача се дели на два дела;
- корнеални — који је провидан и приљубљен уз корнеу (рожњачу)
- склерални — који је прислоњен уз склеру.
- Форникси вежњаче
На прелазу палпебрарне у булбарну вежњачу налазе се два форникса: горњи и доњи форникс (лат. ), који омогућавају глатко кретање очне јабучице и могу код кретања ишчезнути — или се навући било на очну јабучицу, било на палпебру. Форникси се сусрећу медијално код карункуле лакрималис, а споља прелазе један у други. У спољашњем делу горњег форникс налазе се отвори изводних канала сузних жлезда.
Грађа вежњаче
Вежњача је у свим деловима, осим у корнеалном, грађена из три слоја:
- Епитела (на скералном делу је вишеслојно плочастог, а на осталим вишеслојно цилиндрични)
- Тунике проприје (густог везивног ткива)
- Субмукозе (везивног ткива нешто ређег од оног у туники проприји), у чијем форниксу се налазе сузне жлезде.
Вежњача садржи велики број жлезда које влаже око и тако га чине глатким и лакше покретљивим. У њој се налази и више врста ћелија важних за имунолошку одбрамбену способност ока од страних микроорганизама и других честица. Како је вежњача добро прожета крвним судовима (васкуларизованија), њена отпорност додатно је појачана материјама и телешцима (цитокини, имуноглобулини и упалне ћелије) које из крви прелазе у вежњачу и сузе те тако око додатно штите.
Облици алергијског запаљења вежњаче ока
| Назив | Карактеристике |
|---|---|
| Сезонско алергијско запаљење вежњаче ока |
|
| Несезонско алергијско запаљење вежњаче ока |
|
| Вернално запаљење вежњаче ока |
|
| Атопијско запаљење вежњаче ока |
|
| Гигантопапиларно запаљење вежњаче ока |
|
Патофизиологија
Алергијско запаљење вежњаче представља неуобичајен и непримерен одговор имуног система организма на разноврсне антигене са којима је организам дошао у додир. Антиген је било која супстанца коју организам препознаје као „страну”, а самим тим и потенцијално штетну, и против ње ствара антитела, као неку врсту одбрамбеног механизма који нам омогућава заштиту од свега што организам сматра опасним.[1]
Према томе алергени су антигени који изазивају алергијске болести, које настају након додира алергена и организма, и у којима се организам брани производњом заштитних антитела, имуноглобулина, који су специфични за сваки алерген (зато је и свака алергијска болест специфична).
Реакција између алергена и специфичног антитела назива се алергијском реакцијом. Она у зависно о врсти ткива у којем се одвија алергијска реакција, ослобађаа многобројне и разноврсне материје (хистамин, протеаза, хепарин, фактор активације тромбоцита, итд), које потом оштећују и/или разарају ткиво и одговорне су за настанак симптома алергијских болести ока.[1]
Време потребно да се развије преосетљивост на антиген, односно да организам створи антитела и да се алергијска болест конјуктиве манифестује, назива се период сензибилизација, и може различито да треаје.[1]
Клиничка слика
Према карактеристикама клинчке слике и дужини трајања болес може да се јави као акутни и хроничн облик:
.png)
- Акутно алергијско запаљење вежњаче ока
Овај облик болести (који је у МКБ-10 означен шифром Х10.1 - лат. ), карактерише се краткотрајном клинчком сликом и најћешће сезонским карактером (пролеће-лето) јављања. Главни симптоми су:
- изненадан оток очних капака
- хиперемија вежњаче
- свраб, или осећај страног тела у очима.
- може бити праћен цурењем из носа.
- Хронични алергијско запаљења вежњаче ока
Овај облик болести (који је у МКБ-10 означен шифром Х10.4 - лат. ), мање је уобичајено стање, хроничног је тока, несезонског карактер и може се јавити током целе године. Клиничка слика је блажа у односу на акутни облик, а уобичајени симптоми су:
- жарење и свраб у очима
- фотофобија или осетљивост на светлост.
Дијагноза
Како је свака алергијска реакција изазвана посебним алергеном, главни циљ дијагнозе је проналажење тога алергена. Алерген може бити биљка која расте у одређеном периоду године, попут траве или полена или нека друга материја као нпр. псеће длаке, лекова или хране. Како алерген може изазвати алергијску реакцију када дође у додир са кожом или оком, када је удахнут, поједен или убодом унесен у кожу, пажљивом сарадњом лекара и пацијената треба дијагностички утврдити пут уноса алергена у организам.[7]
- Крвни тестови
Тестови могу помоћи при одређивању да ли су симптоми повезани с алергијом и који је алерген одговоран. Узорак крви може садржати мноштво еозинофила, врсте крвних ћелија које се у повећаном броју налазе код многих алергијских реакција.
Данас се најчешће користе тестови из крви за одређивање укупне количине ИгЕ антитела (РИСТ), или ниво специфичних ИгЕ антитела на одређене алергене (РАСТ).
- Одређивање укупних ИгЕ антитела у крви (РИСТ), заснова се на чињеници да се количина ИгЕ антитела у серуму здравих особа мења током живота и да може бити повећана код алергијских, паразитских и злоћудних болести.
- Одређивање специфичних ИгЕ антитела у крви (РАСТ), омогућава утврђивање количине специфичних ИгЕ антитела, која се стварају у телу болесника на појединачне алергене (инхалаторним или нутритивне). Ове вредности изражавају се најчешће у мерним јединицама IU/ml.
| Разред | Специфични ИгЕ (IU/ml) | Тумачење резултата специфичних ИгЕ |
|---|---|---|
| 0 | 0,00 - 0,34 | Није мерљив ниво ИгЕ |
| 1 | 0,35-0,69 | Минимална количина ИгЕ |
| 2 | 0,70-3,49 | Мала количина ИгЕ |
| 3 | 3,50- 17,49 | Умерена количина ИгЕ |
| 4 | 17,90- 49,90 | Велика количина ИгЕ |
| 5 | 50,00-100,0 | Врло велика количина ИгЕ |
| 6 | > 100 | Изузетно велика количина ИгЕ |
- Кожни тестови
Кожни тестови су најбољи за одређивање врсте алергена. За кожне тестове, праве се разблажени раствори екстраката дрвећа, трава, полена, прашина, животињских длака, отрова инсекта, хране и појединих лекова, који се појединачно, у малим количинама наносе на или у кожу пацијента. Ако је особа алергична на једну или више тих материја, место на којем је иницирана та супстанца развија се оток и осип (налик на уртикарију уз околно црвенило) унутар 15 до 20 минута.
- Радиоалергосорбент тест.
Када се кожно тестирање не може извести или је опасно, због бурне реакције, може се користити радиоалергосорбент тест. Радиоалергосорбент тест (РАСТ) мери нивоа ИгЕ специфичних за поједине алергене у крви, што може помоћи при дијагнози алергијске кожне реакције, сезонске алергијске упале носне слузокоже или алергијске астме.
Оба су теста високо специфична и тачна, премда је кожни тест обично нешто мало тачнији и често, јефтинији а резултати се могу очитати одмах.
Терапија
У лечењу алергијског запаљења вежњаче пресудни значај има добро узета анамнеза и правилан и детаљан очни преглед, како би примарни циљ лечења болести смањењио симптоме или прекинуо циклусе реакције на једном од три нивоа:[9]
- на нивоу медијатора упале,
- на нивоу мастоцита
- на нивоу еозинофила.[10]
У лечењу најчешће се примењују антихистаминици који смањују осећај печења, црвенила и отока рожњаче, у системском облику, као таблете или локално у облику капи.
Некритична примена кортикостероида, посебно без редовних офталмолошких контрола, може створити озбиљна нежељена дејства и маскирати знакове упале сасвим друге генезе.
Прогноза
Пошто с алергијско запаљење вежњаче генерално лако лечи, прогноза је повољна. Компликације су веома ретка, и могу се јавити у облику секундарне ерозије рожњаче или кератоконусом. Иако болест рецидивира, она ретко изазива губитак вида. Насупрот томе, код вералног запаљења рожњаче и вежњаче и папиларног запаљења вежњаче и рожњаче болест је често повезана са значајним ризиком од прогресивног оштећења рожњаче и губитка вида.[1]
Извори
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
