Александар Гаталица

српски књижевник, преводилац и критичар From Wikipedia, the free encyclopedia

Александар Гаталица

Александар Гаталица (Београд, 1964) српски је књижевник, преводилац и музички критичар.[1] Поред књижевног стваралаштва, Гаталица певоди са античког грчког језика. Обавља дужност првог саветника амбасаде Републике Србије у Љубљани.[2]

Укратко Александар Гаталица, Датум рођења ...
Александар Гаталица
Thumb
Александар Гаталица
Датум рођења(1964-{{{month}}}-{{{day}}})1964.(60/61 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Најважнија делаЛиније живота
Линије живота
Чиода са две главе
Невидљиви
Београд за странце
НаградеНаграда Милош Црњански
Награда Иво Андрић
Награда
Награда Удружења драмских уметника
Награда Стеван Сремац
Награда
НИН-ова награда
Награда Меша Селимовић
Затвори

Биографија

У Београду је дипломирао 1989. општу књижевност и теорију књижевности, са старогрчким језиком.[3]

Током каријере био је на следећим функцијама: Уредник Едиције Европа, Уредник страница Светске књижевности, лист Данас, уредник мултимедијалног CD-рома Contemporary Serbian Art, члан Управе Српског ПЕН Центра, члан Управног одбора Европског покрета у Србији, потпредседник Европског покрета у Србији, уредник Годишњака српске књижевности Српског ПЕН центра, уредник издања Ко је ко (Who`s who), издање Српски ПЕН центар, Члан Савета за музику РТС, Уметнички директор Опере и театра Мадленианум, уредник додатка БЛИЦ књига, уредник културе Информативног програма РТС, Управитељ Фондације Народне библиотеке Србије, начелник одељења за програме из културе, односе са јавношћу и протокол НБС. Као музички критичар писао је критике за новине у Србији.[4]

Као писац појавио се у српској књижевности 1993. године и до сада објавио преко једанаест књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Проза Александра Гаталице објављивана је у свим књижевним часописима у некадашњој Југославији и Србији.

Члан је Српског књижевног друштва.[5]

Током 2021. одбио је да његова књига буде у конкуренцији за НИН-ову награду, што је објаснио становиштем да је жири те године некомпетентан.[6]

Дела

Књижевност

  • Линије живота (роман, Рад, Београд, 1993)
  • Наличја (роман, БИГЗ, Београд, 1995)
  • Мимикрије (приповетке, Стубови културе, Београд 1996)
  • Век (циклус приповедака), Стубови културе, Београд 1999, Просвета 2010, Моно и Мањана 2012),
  • Крај (роман, Глас српски, Бања Лука, 2001)
  • Чиода са две главе (драма, поставка: Београдско драмско позориште, издање Наш траг, 1-4/2009 )
  • Еурипидова смрт (роман, Филип Вишњић, Београд 2002)
  • Најлепше приче Александра Гаталице (приредио Петар Пијановић, Едиција Нај, Просвета, Београд 2003)
  • Београд за странце (циклус приповедака, Филип Вишњић, Београд 2004, исти издавач 2008)
  • Дијалог са опсенама (две новеле, Глас Српски, Бањалука, 2006)
  • Дневник поражених неимара (приповетке, Завод за уџбенике, Београд, 2006)
  • Невидљиви (роман, Завод за уџбенике, Београд 2008)
  • Процес (Франц Кафка, драматизација Александар Гаталица, КОВ, Вршац, 2011)
  • Велики рат (роман, Моно и Мањана, Београд 2012)[7][8][9][10][11]
  • Двадесет пети сат, роман, 2021.[12]
  • Вариа, збирка приповетки, 2023.[13]
  • Виолна и друге приче, збирка приповетки, 2024.[14]

Музичке књиге

  • Говорите ли класични? (музички есеји 1989 – 1992), Клио, Београд 1994.
  • Црно и бело (биографије пијаниста стерео-ере) Европа, Београд 1998.
  • Рубинштајн против Хоровица и обрнуто, Европа, Београд 1999.
  • Златно доба пијанизма, Глас српски, Бања Лука, 2002.
  • Квадратура нота (есеји и критике 1997 – 2004), Повеља, Краљево 2004.
  • Анегдоте о великим музичарима (Креативни центар, 2010)

Преводи

  • Есхил: Прометеј у оковима,
  • Софокле: Господар Едип,
  • Еурипид: Алкеста), Финекс, Београд, 1993.
  • Уметничка лирика старе Грчке (Поезија Алкеја, Сапфе и Анакреонта), Европа, Београд 1994.[15]
  • Двојица јамбичара (Поезија Архилоха и Хипонакта), Европа, Београд, 1998.
  • Хеленске драме (одабрани преводи Милоша Ђурића, Александра Гаталице и Едуарда Дајча. Уз старе преводе и нови,
  • Еурипид: *Ифигенијина смрт у Аулиди), ЦИД, Подгорица, 2002, у два издања: броширано и библиофилско
  • Хеленска поезија (од Тиртеја до Анакреонта), Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2003.
  • Еурипид изабране драме (претходни преводи Еурипида и нови превод "Баханткиња"), Плато, 2007.
  • Софокле: Господар Едип и Едип на Колону (Коло СКЗ), 2011

Приређивач

  • Thumb
    Јовица Аћин и Александар Гаталица 2018.
    Документарац о животу документаристе (Владан Слијепчевић 1930 – 1989), Европа, 1997.
  • Књижевни воз, Европа 2000 (коприређивач са Видом Огњеновић и Владиславом Бајцем), Геопоетика, Београд 2001.
  • Просветина књига фантастичне приче, Просвета, Београд 2004.
  • Nouvelle prose Serbe (Textes reunis par Мирјана Аврамовић -Ouaknine et ), L`age D`Homme, Paris 2004.

Позоришне поставке

У преводима Александар Гаталице до сада су постављене три античке драме.

  • Ифигенијина смрт у Аулиди (Продукција Народног позоришта из Београда, режија Стеван Бодрожа 2004)
  • Прометеј у оковима (Продукција фестивала БЕЛЕФ и Мадленианума, режија Стеван Бодрожа 2006)
  • Баханткиње (Продукција Народног позоришта Београд, режија Стафан Валдемар Холм)

Признања

Одликовања

Књижевне награде

Галерија

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.