Алан Форд
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алан Форд је италијански стрип, који су створили сценариста Лучано Секи (псеудоним Макс Бункер) и цртач Роберто Равиола (псеудоним Магнус). Стрип је политичка сатира која као основу радње користи пародију на гламурозне тајне агенте попут Џејмса Бонда. Лик Алана Форда Магнус је нацртао по узору на британског глумца Питера О'Тула, док је у лику Боба Рока дао сопствену карикатуру.
| Алан Форд | |
|---|---|
 Алан Форд бр. 1 (1969) | |
| Прича | Макс Бункер |
| Цртеж | Магнус |
| Прва публикација | мај 1969. |
Први број Алана Форда изашао је у Италији у мају 1969. После само неколико бројева стрип је стекао велику популарност. Након броја 75, Магнуса као цртача замењује Паоло Пифарерио. Након тога долази до постепеног, али сталног пада квалитета стрипа. Алан Форд излази у Италији у редовним месечним епизодама и данас.
У бившој Југославији Алана Форда је од 1972. издавао загребачки Вјесник. Стрип је излазио на две недеље. Вјесниково издање карактерише изузетно духовити превод Ненада Бриксија (1922—1984)[1][2], а многобројни цитати из Бриксијевог превода су постали део популарне културе на читавом балканском говорном подручју.
Успех који је имао у Југославији, Алан Форд није забележио ни у једној другој земљи, па чак ни у матичној Италији. У појединим земљама, као што су Француска и Бразил, издато је тек неколико бројева, а у Грчкој неколико десетина. До распада Југославије, доживео је чак три реиздања. Старе епизоде су, због великог интересовања, поново издаване упоредо са новим.
Након распада СФРЈ, у Србији је накратко Алана Форда издавала краљевачка кућа Маверик. У Србији Алан Форд редовно излази једном месечно у оквиру издавачке куће Color Press Group из Новог Сада. Уредници издања за Србију били су Димитрије Бањац и Младен Урдаревић, данас познати као учесници популарног ситкома "Државни посао".[3] Данас је главни уредник редовног издања Александар Андрић[4], а специјалног издања "Приче Броја Један" Јасен Кундалић.[5]
Седиште групе ТНТ се налази у Њујорку мада је, временом, отворена и „подружница“ (филијала) у Лос Анђелесу, коју води Велики Цезар (пре сукоба са остатком групе) и мистер Ламп (после сукоба са Великим Цезаром). У њој су и браћа Боба Рока. Иако већина епизода почиње и завршава се у „цвећарници“, радња великог броја епизода се догађа и на другим местима, стварним или имагинарним. На пример, у Ираку (епизода „Пустињски блесак“), Бразилу (читав циклус), Парадору (пародији на латиноамеричке банана-државе).
Алан Форд је сиромашни плавокоси младић који је одрастао у сиротишту. Врло је наиван и добродушан, па га често искоришћавају. Игром случаја и замене идентитета постаје тајни агент и члан групе ТНТ. Ова група, коју чине најразличитији ликови, решава бројне тајне задатке, редовно ризикујући сопствени живот. Међутим, од тога немају неке велике финансијске користи, већ су стално гладни и обучени у рите. Седиште групе ТНТ је цвећара на Петој авенији, а место радње град Њујорк.
Остали чланови групе ТНТ:
Уз чланове групе ТНТ постоји и низ споредних ликова, који се увек изнова појављују:
Алан Форд је култни стрип серијал који је први пут објављен 1969. године у Италији. Идеја за стрип потекла је од сценаристе Макса Бункера, док је цртач Роберто Равиола (познат као Магнус) био одговоран за визуелни идентитет ликова. Стрип је постао познат по специфичном хумору, сатири и необичним ликовима.
Пре него што је стрип заживео на страницама, Макс Бункер и Магнус су три године радили на концепту, што је резултирало првим рукописом, написаним у августу 1967. године. Дијалози су преправљени у априлу следеће године. У том раном рукопису су се појавила шесторица главних ликова, чланова групе ТНТ - Алан Форд, Боб Рок, Сир Оливер, Шеф, Јеремија и Грунф. Међутим, Сир Оливер је избачен из коначне верзије стрипа, како би се смањио број ликова у првом броју/епизоди.
Први број стрипа, назван “Група ТНТ”, није добро прошао код публике. Сир Оливер се први пут појавио у епизоди “Шупљи зуб” (епизода 2), која је привукла већу пажњу читалаца. У наредним бројевима, репутација Алана Форда је расла и стрип је постајао све популарнији.
Година 1970. је значајна, с обзиром да је стрип објављен први пут на нашим просторима, у издању загребачког “Вјесника”.
Кључни ликови, попут Броја Један и Носоње, уврштени су у каснијим бројевима стрипа. Број Један је први пут представљен у 11-ом броју, док се Носоња појавио у 18-ом броју, када га је усвојио Боб Рок.
Магнус је био одговоран за цртање првих 75 епизода стрипа. Године 1975., Паоло Пифарерио је преузео улогу цртача и наставио са стварањем ликова у препознатљивом стилу. Стрип је постигао огроман успех, ширећи свој утицај и популарност у Италији и широм Европе.
Алан Форд је стекао посебну популарност на простору бивше Југославије, захваљујући Ненаду Бриксијy који је превео стрип на овом подручју. Његов превод је задржао дух оригиналног италијанског текста и хумор, па је допринео ширењу популарности стрипа међу читаоцима.
Стрип је касније променио издавача (1983) и преселио се у Макс Бункер Прес. Цртачи Рафаеле дела Моника и Ђулијано Пичинино преузели су одговорност за цртање ликова. Упркос неким променама у стилу цртања, Алан Форд је и даље одржао своју препознатљивост и популарност међу читаоцима.
Алан Форд је постао икона хумора и сатире, с јединственим ликовима и невероватним авантурама. Његов утицај на стрип индустрију остаје значајан, а серијал и даље, након толико времена, ужива култни статус међу обожаваоцима стрипа широм света.[7]
Године 2012. објављено је прво издање књиге Лазара Џамића, "Цвјећарница у кући цвећа". Књига се са социолошког и историјског аспекта бави феноменом популарности Алана Форда у Југославији, која је била већа него и у матичној Италији и свим другим земљама у којима је овај стрип излазио. Аутор у једном интервјуу објашњава да је једно од његових тумачења ове популарности следеће: "Постојала је једна интересантна дихотомија између аутентичног веровања да живимо у једној од најбољих држава у свету и истовремено схватање да ту много шта не ваља и не функционише и да је много шта привид. То јесте једна врста аланфордовске поетике, што је стрипу давало додатну оштрицу".
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
