Њутнов телескоп

From Wikipedia, the free encyclopedia

Њутнов телескоп

Њутнов телескоп је тип рефлекторског телескопа код којег се светлост од конкавног примарног параболичног огледала одбија до малог дијагоналног равног секундарног огледала и преноси до фокуса који је по страни тубуса (нормално на оптичку осу телескопа) при врху телескопа (на супротној страни од примарног огледала). Први је овакав тип телескопа конструисао Сер Исак Њутн 1668. и то се сматра за први телескоп рефлектор икада направљен. Овакав оптички систем је данас широко распрострањен међу мањим телескопима (систем постаје непрактичан кад жижна даљина постане велика, рецимо већа од висине човека).[1]

Thumb
Дијаграм комерцијалног Њутновог телескопа

Њутнов први рефлектор је имао пречник отвора од 2,5 центиметра и огледала направљена од легуре бакра и калаја која су максимално исполирана рефлектовала тек око 60% светлости. Са малим отвором објектива, два оваква огледала и повећањем око 25 пута Њутнов оригинални телескоп давао је бледу слику. И како је користио сферно огледало као примар, његов телескоп је патио и од сферне аберације.[1]

Референце

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.