Њитранска кнежевина

Њитранска кнежевина (слч. — „Њитранска кнежевина“, — „Њитранска“, — „Њитрава“) била је словенска држава настала у 8. веку на простору данашње Словачке, Мађарске и Аустрије. Престоница јој је била Њитра, у којој је кнез Прибина (825–830, око 840–861) 828. године подигао прву хришћанску богомољу међу Западним и Источним Словенима. Сматра се претечом Словачке, а њен симбол/грб био је двоструки крст, који је и данас главни елеменат грба Словачке (и грба Мађарске). Моравски кнез Мојмир I (830–846) 833. године потискује Прибину и уједињује две кнежевине под именом Великоморавска кнежевина.

Њитранска кнежевина Њитранска
Њитранска кнежевина, 9. век
Географија
Континент		Европа
Регија		средња Европа
Престоница		Њитра
Друштво
Службени језик		словенски језици
Религија		паганизам, хришћанство
Политика
Облик државе		кнежевина
— Кнез		Прибина
Историја
Историјско доба		средњи век
— Оснивање		9. век
— Укидање		1108.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Аварски каганат	Велика Моравска

Њитранска кнежевина, 11. век

Споменик кнезу Прибини у Нитри

Независна кнежевина

Кнежевина настаје у 8. веку на простору низије и побрђа које се данас простире на тромеђи:

•  Словачка (Братиславски крај, јужни део Трнавског краја и Њитранског краја)
•  Мађарска
•  Аустрија

Кнежевина се активно укључује у сукоб Карла Великог са Аварима, који коначно бивају сломљени око 800. године. Непосредно иза тога се у историјским изворима појављује једини познати кнез Прибина (825–833), који 828. године у Нитри подиже прву цркву међу Западним и Источним Словенима, као и друге грађевине, како у самој Нитри, тако и у долини Ваха, Орави и Спишу. Сукоб између моравског кнеза Мојмира I (830–846) и Прибине окончава се 833. године Мојмировом победом. Он је тада ујединио две кнежевине и створио Великоморавску кнежевину, док је Прибина пребагао Францима, од којих је на управу добио просторе јужно од Њитранске кнежевине, тзв. Балатонско или Блатно кнежевство са седиштем у Блатнограду на Блатном језеру, односно Блатној реци у данашњој Мађарској.

Зависна кнежевина

После стварања Великоморавске кнежевине, Њитранска кнежевина је у њој остала као засебна област којом је управљао принц престолонаследник. Овакав систем одржао се и после слома Велике Моравске све до 1108. године, када је кнежевина расформирана. У том периоду налазила се у саставу:

• Великоморавске кнежевине (833–925)
• Кнежевине (925–1000) и Краљевине (1000–1001) Мађарске
• Кнежевине (1001–1025) и Краљевине (1025–1030) Пољске
• Краљевине Мађарске (1030–1108)

Види још

• Великоморавска кнежевина
• Прибина (њитрански кнез 825–830, блатенски кнез око 840–861)
  • Коцељ (блатенски кнез 861–874)
• Њитра
• Девински град
• Братислава
• Историја Словачке
• Грб Словачке

Литература

• Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

Спољашње везе

• Мапа кнежевине
• Мапа кнежевине
• Мапа кнежевине
• Мапа кнежевине
• Мапа кнежевине
• Мапа кнежевине Архивирано на веб-сајту (18. фебруар 2014)
• Мапа кнежевине
• Мапа кнежевине Архивирано на веб-сајту (23. септембар 2013)
• Мапа кнежевине