Људмила Туришчева

Људмила Ивановна Туришчева (рус. ; рођена 7. октобра 1952. године у Грозном) је бивша руска гимнастичарка и светски првак који је донео златну медаљу Совјетском Савезу.

Људмила Туришчева
Летње олимпијске игре 1972.
Пуно име	Људмила Ивановна Туришчева
Датум рођења	(1952-10-07)7. октобар 1952. (72 год.)
Место рођења	Грозни, Совјетски Савез
Држављанство	Совјетски Савез
Спорт	Гимнастика
Клуб	Динамо
Награде и медаље Освојене медаље Представљајући  Совјетски Савез Олимпијске игре 1968 Мексико Сити Тим 1972 Минхен Тим 1972 Минхен Вишебој 1976 Монтреал Тим 1972 Минхен Партер 1976 Монтреал Коњ 1976 Монтреал Партер 1972 Минхен Коњ 1976 Монтреал Вишебој Светски шампионати 1970 Љубљана Тим 1970 Љубљана Вишебој 1970 Љубљана Партер 1974 Варна Вишебој 1974 Варна Тим 1974 Варна Партер 1974 Варна Греда 1970 Љубљана Двовисински разбој 1974 Варна Коњ 1970 Љубљана Коњ 1974 Варна Двовисински разбој Финале светског купа 1975 Лондон Вишебој 1975 Лондон Коњ 1975 Лондон Двовисински разбој 1975 Лондон Греда 1975 Лондон Партер Европска првенства 1971 Минск Вишебој 1971 Минск Коњ 1971 Минск Партер 1973 Лондон Вишебој 1973 Лондон Коњ 1973 Лондон Двовисински разбој 1973 Лондон Греда 1973 Лондон Партер 1971 Минск Двовисински разбој 1971 Минск Греда 1969 Ландскрона Вишебој 1969 Ландскрона Двовисински разбој 1969 Ландскрона Партер 1975 Скиен Партер

Каријера

Туришчева је почела да се бави гимнастиком 1965. године у тринаестој години живота. Године 1967. улази у олимпијски тим Совјетског Савеза. Представљала је своју земљу на Летњим олимпијским играма 1968. године. Заједно са својим тимом однела је златну медаљу а то јој је био и највећи рођендански поклон који је могла себи да приушти.

Две године касније, Људмила постаје лидер совјетског тима. Од 1970. до 1974. године доминира јна скоро свим великим међународним такмичењима, освајајући злато као и најбољи класман на светском првенству 1975. године. Сматрало се да прикупила класични совјетски стил : грациозност, елеганцију, беспрекорна форму и инзваредну технику.^[1]

На Летњим олимпијским играма 1972. године у Минхену, Људмила је освојила златну медаљу у више наврата, али била је засењена изненадном популарношћу њене млађе сународнице Олге Корбут. Квалификовала се у сва четири финала такмичења, освојила је сребро и бронзу. Била једна од првих женских гимнастичарки које су користиле два одвојена дела музике за своје подне рутине на међународном такмичењу. Током такмичења користила је музику из филма Циркус под називом „Март”.

На Европском првенству 1975. године освојила је четврто место у свим категоријама и била је позади тринљестогошње руске гимнастичарке Нађе Команечи, на другом месту се налазила Нели Кин и на првом месту Алеонор Кине. Након повреде у пределу леђа прави кратку паузу али се убрзо враћа и такмичи се на Летњим играма 1976. у Монтреалу, где је са својом екипом освојила треће злато.

Године 1980. британски новинар Давид Хун написао је да "никада није била љубоморна на своје ривале зато је била врхунска у свом послу".^[2][3] Ова реченица је сјајно илустрована када је током Светског првенства 1975. године на стадиону Вемблеи у Лондону, сломљена кука која је држала потпорне каблове и који су узроковали да се апарат распадне и сруши баш кад је Туришчева завршила своју тачку. Поздравивши судије, она је сишла са подијума, а да се није ни окренула да погледа остатке апарата.^[4] Наставила је да осваја све финале и сва четири финала турнира. Годинама касније, за инцидент је рекла да је у том моменту мислила само једно: да мора довршити своју рутину и „држати је“.^[5][6] Расторотски, њен тренер, рекао је, „Људмила ће се борити до смрти у било којој ситуацији”.^{[7] [8]}

Данас је друга од две жене која је освојила све Гренд слемове, Светскa првенствa, Светски куп и Европско првенство. Такође је једна од само две жене која је освојила четири златне медаље на једном Светском првенству (1974.) године. Била је позната и по свом љубазном понашању. На Олимпијским играма 1976. обишла је подијум да лично честита шампиону Команечи и руковала се са њом пре него што је прихватила сопствену медаљу.^[9]

Живот након гимнастике

Године 1977, Туришчева се удала за спринтера Валерија Борзова, двоструког олимпијског шампиона 1972. године. Она је изабрана у Технички комитет за женску уметничку гимнастику Међународне гимнастичке федерације (FIG) 1981.^[10] и остала је ангажована у гимнастичкој дворани као тренер, међународни судија и званичник Украјинске гимнастичке федерације. Једна од њених штићеница била је Украјинка Лилија Подкопајева, добитница златне медаље у вишебоју на Олимпијским играма 1996. године.

Туришчева је добила разне награде за своју гимнастичку каријеру, укључујући трофеј Жене у спорту од Међународног олимпијског комитета. Године 1998, примљена је у Међународну галерију славних гимнастике.^[11]

Епонимна вештина

Туришчева има једну истоимену вештину наведену у Кодексу поена.^[12]

Апарат	Име	Опис	Тешкоћа[а]
Коњ	Туришчева	Туришчевљино пресавијање	3,2

1. Важи за Кодекс бодова 2022-2024

Медаље (неолимпијске)

Година	Догађај	AA	Тим	VT	UB	BB	FX
1967	Куп СССР	1.
1968	Куп СССР	3.
1969	Европска првенства	3.			3.		3.
	Првенство СССР	3.		2.		2.	2.
	Куп СССР	1.
1970	Светска првенства	1.	1.	3.	2.		1.
	Првенство СССР				1.		1.
	Куп СССР	3.
1971	Европска првенства	1.		1.	2.	2.	1.
	Првенство СССР			2.	3.		2.
	Куп СССР	1.
1972	Првенство СССР	1.		1.	1.
	Куп СССР	2.
1973	Европска првенства	1.		1.	1.	1.	1.
	Првенство СССР			1.	1.
	Куп СССР	1.
1974	Светска првенства	1.	1.	2.	3.	1.	1.
	Првенство СССР	1.
	Куп СССР	1.
1975	Светски куп	1.		1.	1.	1.	1.
	Европска првенства						3.
	Првенство СССР	3.		1.
1976	Куп СССР	2.

Приватан живот

Године 1977, Туришчева се удала за спринтера Валерија Борзова, двоструког олимпијског првака 1972. године. Изабрана је у Технички комитет за женску уметничку гимнастику Међународне федерације за гимнастику (ФИГ) 1981. године^[13] и остала је укључена у гимнастику као тренер, међународни судија и званичник украјинског гимнастичког савеза. Једна од њених заштитница била је Лилиа Подкопајева из Украјине, освајачица златне медаље на Олимпијади 1996. године.

Добила је разне награде за своју гимнастичку каријеру, укључујући трофеј Жене у спорту од Међународног олимпијског комитета. 1998. године примењена је у Кућу славних међународне гимнастике.^[14]

Референце

1. Tmh General Knowledge Manual (на језику: енглески). Tata McGraw-Hill Education. 2007. ISBN 978-0-07-061999-9.
2. Hunn, David (1980). The Complete Book of Gymnastics. London: Ward Lock Ltd. ISBN 99903-963-2-9.
3. Kan nu grat ledo maler. [publisher not identified]. ISBN 99903-963-2-9.
4. „Gymnast Magazine - January 1972”. Issuu (на језику: енглески). Приступљено 1. 5. 2020.
5. „And the steel was broken”. Olympic Panorama (3): 33—34. 1990.
6. UnionBornOctober 7, Ludmilla TourischevaTourischeva at the 1972 Summer OlympicsPersonal informationFull nameLudmilla Ivanovna TourischevaCountry represented Soviet; SFSR, Russian. „Ludmilla Tourischeva - Wikipedia”. WordDisk. Архивирано из оригинала 05. 04. 2022. г. Приступљено 27. 4. 2020.
7. „National Property”. Novaya sportivnaya gazeta. 2003-03-26.
8. „Reports” (PDF). stillmed.olympic.
9. Comăneci, Nadia (2003). Letters to a young gymnast. New York: Basic Books. ISBN 0-465-01276-0.
10. „Within International Federations” (PDF). Olympic Review (162): 253. април 1981. Приступљено 2006-04-11.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. „LUDMILLA TOURISCHEVA”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 12. 5. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. „2022-2024 Code of Points Women's Artistic Gymnastics” (PDF). International Gymnastics Federation. стр. 66, 206. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 05. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. „la84foundation” (PDF). presentation. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 12. 2010. г. Приступљено 27. 4. 2020.
14. „Ludmilla Tourischeva | The International Gymnastics Hall of Fame”. www.ighof.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 4. 2020.

Литература

• Tmh General Knowledge Manual (на језику: енглески). Tata McGraw-Hill Education. 2007. ISBN 978-0-07-061999-9.
• Голубев В.Л. (1977). Людмила Турищева. Герои олимпийских игр. М.: Физкультура и спорт.
• Малов В. И. (2006). Сто великих Олимпийских чемпионов. 100 великих. М.: Вече. ISBN 5-9533-1078-1.
• Самин Д. К. (2001). Самые знаменитые спортсмены России. Самые знаменитые. М.: Вече. ISBN 5-7838-0833-4.
• Турищева Л. И. (1986). Жизнь моя - гимнастика. М.: Советская Россия.
• С-А. М. Аслаханов, Х. Х. Хизриев (2015). Физическая культура и спорт Чечни: истоки и современность. М.: «Перо». ISBN 978-500086-997-0.

Спољашње везе

• Ludmila TURICHEVA at the International Gymnastics Federation
• Article from "Soviet Life"
• Full list of competitive results