Љубинка Трговчевић Митровић (Сарајево, 7. јануар 1948 — Београд, 4. март 2022) била је српска историчарка.
| Љубинка Трговчевић Митровић | |
|---|---|
| Пуно име | Љубинка Трговчевић Митровић |
| Надимак | Буба |
| Датум рођења | 7. јануар 1948. |
| Место рођења | Сарајево, СФР Југославија |
| Датум смрти | 4. март 2022. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
| Супружник | Андреј Митровић |
| Поље | историја |
| Институција | Историјски институт САНУ (1972–2001), Факултет политичких наука Универзитета у Београду (2001–2016) |
| Награде | НИН-ова награда за публицистику (1986) |
Образовање и рад
Љубинка је рођена у партизанској породици. Још као дете се преселила у Београд, где је завршила основну школу и гимназију.[1] Историју је 1971. године дипломирала на Одсеку за савремену историју Филозофског факултета у Београду. Након тога је специјализовала Општу историју новога века до 1974. када је магистрирала тезом Јавни рад Јована Цвијића у Првом светском рату. Године 1984. одбранила је докторску дисертацију Научници Србије и стварање Југославије 1914–1920.[2]
У Историјском институту САНУ радила је између 1972. и 2001. године, прошавши сва научна звања. У Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду држала је предмет Историја науке и образовања у Србији у и веку.[2] Од 2001. до пензионисања 2016. године била је редовни професор Факултета политичких наука у Београду. Задње године рада провела је на Универзитету Доња Горица у Подгорици.[1]
Бавила се историјом Србије и Југославије 19. и 20. века с акцентом на проблеме културе, образовања, науке и научних институција.[2] Истраживала је у архивима европских универзитета у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Француској и Енглеској.[3] Својим радовима је попунила празнине у постојећој литератури и допринела разумевању улоге и места Србије у југословенској и европској историји.[1]
Основала је награду „Андреј Митровић“ за најбољи мастер рад одбрањен на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду и награду за најбољу књигу о српско/југословенско-немачким односима коју додељује задужбина „Михаел Жикић“ из Бона.[3]
Приватни живот
Љубинку су блиске особе звале Буба.[4][1] Била је удата за колегу, историчара Андреја Митровића, с којим је била заједно све до његове смрти.[5] Пред крај живота бринула се о његовој заоставштини.[3]
Иако јој политика није била први избор,[3] у њу је ушла још као девојчица. Године 1986. постала је чланица Председништва СР Србије на чијем је челу био Иван Стамболић,[1] али је годину дана након Осме седнице ЦК СКС дала оставку. У време ратова у Југославији била је јавно против њих. У јавности је, заједно са мужем, иступала против национализма и била учесник свих антиратних протеста. Један је од потписника апела ЈНА и хрватских снага од 1991. против разарања Дубровника.[6] Потписала је и апел против НАТО агресије на СР Југославију од 15. априла 1999.[7] Упркос томе што је њеног мужа и њу агресија затекла ван земље, одлучили су да се врате у Београд.[8]
Љубинка је политички била на левој страни и за Југославију, али је и била поносна на своје српско порекло и родни град.[1] Преминула је од кратке али тешке болести у 75. години живота.[9][10] Сахрањена је пет дана након смрти на Новом бежанијском гробљу.[11]
Одабрана библиографија
Иза Љубинке је остао богат научни опус.[12] Ово су неки од њених најзначајнијих радова:
Монографије
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (1987). Научници Србије и стварање Југославије 1914-1920. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 86-331-0049-5.[13]
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (1992). Историја Српске књижевне задруге. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 86-379-0387-8.
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (2003). Планирана елита: о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку. Београд: Службени гласник. ISBN 86-7743-040-7.
Чланци
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (1975). „Јован Цвијић у Првом светском рату”. Историјски часопис. 22: 173—231.
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (1982—1983). „Покушај писања југословенске енциклопедије током Првог светског рата”. Историјски часопис. 29—30: 513—525.
Поглавља у зборницима
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (1982). „Јован Цвијић о уједињењу Југословена (1914–1915)”. Научно дело Јована Цвијића. Поводом педесетогодишњице његове смрти. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 457—463.
- Трговчевић-Митровић, Љубинка (1988). „Студије у иностранству прве генерације универзитетских наставника”. Универзитет у Београду 1838–1938. Београд: Савремена администрација. стр. 69—86.
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
