Љубинка Трговчевић Митровић (Сарајево, 7. јануар 1948Београд, 4. март 2022) била је српска историчарка.

Кратке чињенице Љубинка Трговчевић Митровић, Пуно име ...
Љубинка Трговчевић Митровић
Пуно имеЉубинка Трговчевић Митровић
НадимакБуба
Датум рођења(1948-01-07)7. јануар 1948.
Место рођењаСарајево, СФР Југославија
Датум смрти4. март 2022.(2022-03-04)(74 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду
СупружникАндреј Митровић
Пољеисторија
ИнституцијаИсторијски институт САНУ (1972–2001), Факултет политичких наука Универзитета у Београду (2001–2016)
НаградеНИН-ова награда за публицистику (1986)
Затвори

Образовање и рад

Љубинка је рођена у партизанској породици. Још као дете се преселила у Београд, где је завршила основну школу и гимназију.[1] Историју је 1971. године дипломирала на Одсеку за савремену историју Филозофског факултета у Београду. Након тога је специјализовала Општу историју новога века до 1974. када је магистрирала тезом Јавни рад Јована Цвијића у Првом светском рату. Године 1984. одбранила је докторску дисертацију Научници Србије и стварање Југославије 1914–1920.[2]

У Историјском институту САНУ радила је између 1972. и 2001. године, прошавши сва научна звања. У Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду држала је предмет Историја науке и образовања у Србији у и веку.[2] Од 2001. до пензионисања 2016. године била је редовни професор Факултета политичких наука у Београду. Задње године рада провела је на Универзитету Доња Горица у Подгорици.[1]

Бавила се историјом Србије и Југославије 19. и 20. века с акцентом на проблеме културе, образовања, науке и научних институција.[2] Истраживала је у архивима европских универзитета у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Француској и Енглеској.[3] Својим радовима је попунила празнине у постојећој литератури и допринела разумевању улоге и места Србије у југословенској и европској историји.[1]

Основала је награду „Андреј Митровић“ за најбољи мастер рад одбрањен на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду и награду за најбољу књигу о српско/југословенско-немачким односима коју додељује задужбина „Михаел Жикић“ из Бона.[3]

Приватни живот

Љубинку су блиске особе звале Буба.[4][1] Била је удата за колегу, историчара Андреја Митровића, с којим је била заједно све до његове смрти.[5] Пред крај живота бринула се о његовој заоставштини.[3]

Иако јој политика није била први избор,[3] у њу је ушла још као девојчица. Године 1986. постала је чланица Председништва СР Србије на чијем је челу био Иван Стамболић,[1] али је годину дана након Осме седнице ЦК СКС дала оставку. У време ратова у Југославији била је јавно против њих. У јавности је, заједно са мужем, иступала против национализма и била учесник свих антиратних протеста. Један је од потписника апела ЈНА и хрватских снага од 1991. против разарања Дубровника.[6] Потписала је и апел против НАТО агресије на СР Југославију од 15. априла 1999.[7] Упркос томе што је њеног мужа и њу агресија затекла ван земље, одлучили су да се врате у Београд.[8]

Љубинка је политички била на левој страни и за Југославију, али је и била поносна на своје српско порекло и родни град.[1] Преминула је од кратке али тешке болести у 75. години живота.[9][10] Сахрањена је пет дана након смрти на Новом бежанијском гробљу.[11]

Одабрана библиографија

Иза Љубинке је остао богат научни опус.[12] Ово су неки од њених најзначајнијих радова:

Монографије

Чланци

Поглавља у зборницима

  • Трговчевић-Митровић, Љубинка (1982). „Јован Цвијић о уједињењу Југословена (1914–1915)”. Научно дело Јована Цвијића. Поводом педесетогодишњице његове смрти. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 457—463.
  • Трговчевић-Митровић, Љубинка (1988). „Студије у иностранству прве генерације универзитетских наставника”. Универзитет у Београду 1838–1938. Београд: Савремена администрација. стр. 69—86.

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.