Јос

Јос (грчки грч. ) је једно од острва у групацији Киклада у Грчкој. Управно острво припада округу Санторини у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини засебну општину.^[1]

Јос (Ίος)

Географија
Површина	109,0 km2
Дужина	15 km
Ширина	8 km
Висина	- m
Највиши врх	-
Администрација
Грчка
Највећи град	Јос
Демографија
Становништво	1838  (2001)
Густина ст.	16,86 стан./km2

Природни услови

Град Иос (Хора)

Предео на Иосу

Јос је једно од острва Киклада средње величине, удаљено око 200 југоисточно од Атине. Најближа околна острва су Сикинос 5 ка западу и Санторини 20 ка југу. Острво је средње разуђено и планинско у већем делу.

Јос спада у острва Киклада која су положена даље од копна, па уз месну средоземну климу са мало падавина постоји сталан недостатак воде. Због тога је острво већим делом сушно и каменито, а биљни и животињски свет су такође особени за ову климу. Од гајених култура доминира маслина.

Историја

За Јос, као и за целокупне Кикладе, је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска цивилизација, зависна и блиска Критској. Иза Кикладске цивилизације су данас остале бројне фигурине-идоли, везане за загробни живот. Током старе Грчке Иос је био један од малих полиса у веома важном делу Грчке.

После тога острвом је владао стари Рим, а затим и Византија. 1204. г. после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до 1566. г., када нови господар постаје османско царство. Становништво Иоса је било укључено у Грчки устанак 20-их година 19. века, па је острво оно је одмах припало новооснованој Грчкој. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у 20. веку. Последњих деценија ово је донекле умањено развојем туризма.

Становништво

Главно становништво на Иосу су Грци. Иос спада у ређе насељена острва међу значајинијим острвима Киклада. Главно место острва, град Иос или једноставније Хора („средиште“) је далеко највеће насеље на острву и у њему живи око 85% острвског становништва.

Привреда

Привреда Иоса се заснива на туризму и поморству, а мање на традициналној пољопривреди (јужно воће, маслине). Острво Иос је изузетно добро повезано са луком Пиреј, са острвима Санторини, Наксос, Парос, и мањим Фолеграндос, Сикинос, као и другим оближњим острвима.

Плаже

Острво Иос је познато по лепим плажама. Још 1970. године припадници Хипи покрета су открили плажу Милопотас, и од тог времена Иос постаје одредиште младих. Међутим, у последње време све више је и туриста који долазе породично јер има доста лепих плажа, граде се нови апартмани, за сваког по нешто. Постоје и лепе плаже поред луке, али и удаљене плаже на острву до којих се стиже аутобусом или аутомобилом, мотором, једна од њих је предивна, Манганари плажа.

Галерија

• 
  Скаркос брдо, археолошко налазиште.
• 
  Лука
• 
  Позната плажа, Манганари
• 
  Црква
• 
  Плажа Милопотас
• 
  Хора
• 
  Ветрењаче
• 
  Хора, залазак сунца
• 
  Поглед на луку Иос, у даљини острво Сикинос
• 
  Млади Хипици, 1970-их година

Референце

1. „IOS”. Mediteraneo. Приступљено 21. 1. 2019.

Спољашње везе

• www.ios.gr – Званична презентација острва Иос