From Wikipedia, the free encyclopedia
Јово Бакић (Београд, 23. март 1970) српски је социолог, политички активиста и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Јово Бакић | |
|---|---|
 Бакић 2015. | |
| Датум рођења | 23. март 1970. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Пребивалиште | Београд |
| Држављанство | Србија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
| Политичка странка | СДУ (2019—2020) ПРЛ (2020—2021) |
Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије Југославија — разарање и његови тумачи и низа краћих студија у научној периодици, године 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918—1941. Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.[1]
Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.
Две деценије након распада Југославије још увек се воде полемике и пишу студије о разлозима њеног разбијања, а библиографија научних и публицистичких радова на ову тему из године у годину расте. У овој обимној, темељно писаној и синтетички начињеној студији социолог Јово Бакић даје критички и систематичан преглед постојећих тумачења распада земље и узрока југословенских ратова. У уводу књиге он наводи основне циљеве које је себи поставио при њеном писању. Први је да понуди социолошкоисторијско објашњење процеса нестајања СФРЈ и њеног коначног разбијања, и то у контексту повезивања спољних и унутрашњих чинилаца који су до разбијања довели, односно такмичења за хегемонију на нивоу међународних односа током и нарочито по завршетку хладног рата, са једне стране, и такмичења за хегемонију и ривалитет националистичких идеологија на нивоу вишенационалне федерације, са друге стране. Други задатак ове књиге односи се на анализирање, односно на теоријскометодолошку и сазнајносоциолошку критику студија које су за циљ имале било разумевање и објашњење распада Југославије, било објашњење појединих догађаја које су потом уследили, а које је немогуће заобићи у анализи нестанка СФРЈ, као што су рат у Босни и Херцеговини, етнички прогони током ратова за југословенско наслеђе, напад НАТО на Савезну Републику Југославију и слично. Трећи задатак ове студије био је да укаже да се и на нивоу интерпретација, односно сазнајносоциолошке анализе нестанка СФРЈ, ради о такмичењу са циљем остваривања идеолошке хегемоније у тумачењу, било да је реч о различитим српским, хрватским или бошњачким погледима на распад земље, или о различитим варијантама неоимперијалистичких или антиимперијалних објашњења нестанка СФРЈ. За све које ова тема занима, ова темељна и свеобухватна студија Јове Бакића представља драгоцено и незаобилазно штиво.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
