From Wikipedia, the free encyclopedia
Јоаким Марковић (око 1685 – 1757) био је српски сликар који је стварао у Славонији, у периоду Аустријског царства.[1]
Марковић је осликао иконостас две цркве у Пакрацу и Северинској жупанији, као и у цркви Светог Томе у Дишнику (данас Гарешница у Бјеловарско-билогорској жупанији).[2] Уметнички и историјски најзанимљивији Марковићев иконостас је спомен-црква коју је подигао српски војни граничар и барон Михајло Микашиновић у Плавшинцу.[3]
У Плавшинцу је Јоаким Марковић 1750. године насликао две композиције, од којих једна приказује привилегије које је византијски цар Василије II дао Србима и Хрватима – привилегију да се нађу у његовој власти. Та слика је сада у Загребу.[4] Друга Марковићева слика приказује аустријског цара Рудолфа II са Србима.[5] Ове слике се сматрају првим историјским композицијама у нашој новијој уметности.
Марковић је пре свега сликао иконе и фреске са верском тематиком. Радио је фреске за Карловачку митрополију у црквеним манастирима широм Фрушке Горе.[6] Касније се вратио у Будим где је наставио да ради до своје смрти 1757. године.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
