река у Азији; пета по дужини на свету From Wikipedia, the free encyclopedia
Јенисеј (рус. )[6][7] је река у Русији и једна од најдужих река Азије.[7][8][9] Слив ове реке је највећи који се улива у Северни ледени океан, а са дужином од 5.539 ова река је пета по дужини у свету. Извире на граници између Русије и Монголије а затим тече на север дуж Западносибирске низије. Улива се у Карско море. Најзначајнија притока Јенисеја је река Ангара. Дуж тока Јенисеја постоји низ хидроелектрана које напајају руску тешку индустрију.
| Јенисеј | |
|---|---|
 Поглед на Јенисеј са железничког моста крај Краснојарска | |
 Слив Јанисеја | |
| Опште информације | |
| Дужина | 5.539[1][1][2][2] |
| Басен | 2.580.000 2 |
| Пр. проток | 19.600[3] 3⁄ |
| Слив | Северни ледени океан |
| Водоток | |
| Извор | Тува (Русија), Дархад клисура (Монголија) |
| В. извора | ~ |
| Ушће | Карско море; Игарка[4][5] |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија, Монголија |
| Насеља | Кизил, Абакан, Краснојарск |
| Притоке | Ангара, Доња Тунгуска |
| ДРВ | 17010300112116100000014 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Горњи део Јенисеја, пун је брзака и често плави, то је слабо насељен крај. У средњем делу изграђен је низ огромних хидроелектричних брана које опскрбљују енергијом велику руску базну индустрију, изграђену током совјетских времена. У свом доњем делу Јенисеј тече кроз ретко насељену тајгу, ту Јенисеј прихвата многе притоке[10][11] и коначно након тундре досеже Карско море, које је залеђено више од половине године. Највећа дубина Јенисеја је 24 , док је просечна 14 .
Сам Јенисеј, од ушћа река Великог Јенисеја и Малог Јенисеја код Кизила до њеног ушћа у Карско море, дуг је 3.487 km (2.167 mi). Од извора притоке Селенге дугачак је 5.075 km (3.153 mi).[12] Јенисеј има дренажни слив од 2.580.000 km2 (1.000.000 sq mi).[10] Ова река протиче кроз руске савезне области Тува, Хакасија и Краснојарска покрајина. Град Краснојарск се налази на Јенисеју.[13]
Јенисеј се формира од две реке које се спајају код Кизила, то су: Велики Јенисеј (руски: , тувански: ) која извире у регији Тува, на јужној страни планина Источни Сајан и северно од ланца Тану-Ола, на координатама 52° 20′ N 97° 30′ E; и Мали Јенисеј (руски: Малый Енисей, тувански: , монголски: ШишхиђГол), који извире у долини Даркад у Монголији. Новија истраживања утврдила су да је узак излаз из долине у давна времена био редовно блокиран ледом, што је стварило језеро величине суседног језера Хувсгул. Када су се ледењаци повукли (последњи пут пре 9300 година) истекло је око 500 км³ воде, вероватно с катастрофалним последицама.
Река Кас, која утиче у Јенисеј 300 низводно од Стрелке, значајна је ради везе са реком Об преко канала Об-Јенисеј и реке Кет. У тим пределима Јенисеј се шири примајући многе притоке, посебно Подкаменаја Тунгуска и Доња Тунгуска у Туруханску, из смера пусте Средњосибирске заравни на истоку. Удаљена Тунгуска регија је у историји остала запамћена по Великој Сибирској експлозији 1908, док је данас позната по истраживању нафте. Након Туруханска, река улази у подручје Тундре.
Јенисеј је залеђен више од пола година, накупине леда често зауставе ток и узрокују велике поплаве, због тога се ледене бране руше експлозивом. Последњи град је Дудинка, који је с Краснојарском повезан редовном бродском линијом. Река се у естуарију шири на 50 км, те утиче у Јенисејски залив, где слободну пловидбу омогућавају ледоломци.
За време леденог доба, арктичка рута била је блокирана ледом. Премда су појединости нејасне, претпоставља се да је Јенисеј утицао у огромно језеро које је покривало већи део западног Сибира, те евентуално у Црно море.
Велику количину вода Јенисеј добија из Бајкалског језера којем највеће количине доносе реке Селенга, Горња Ангара и Баргузин.[14] Река Селенга доноси највише вода у Бајкалско језеро, она на свом ушћу у језеро, на југоистоку ствара велику делту. Њене најдуже притоке извиру на источним обронцима планина Кангаин нуру у Монголији, њена притока, река Тул, пролази кроз главни град Монголије Улан Батор, док река Егин Гол истиче из језера Хубсугул. Горња Ангара утиче у северни део Бајкалског језера и пловна је узводно готово 320 . Из Бајкалског језера истиче само једна река Ангара на југозападном крају језера код града Иркутска.
Река Ангара (руски: Ангара) највећа је десна притока Јенисеја, она од Иркутска тече у смеру северозапада 1840 до ушћа у Јенисеј код Стрелке (58.101° С; 92.998° И). На свом току преграђена је с четири бране великих хидроелектрана. Брана у Иркутску (Иркутская ГЭС) висока је 44 метра, а хидроелектрана има снагу од 650 , док је 500 низводно, подигнута 1960. још већа 124 метарска брана у Братску, са хидроелектраном (Братская ГЭС) снаге 4500 . У њено акомулационо језеро Братскоје водохранилишће уливају се поред Ангара и притоке Ока и Ија, које извиру на северним обронцима масива Источни Сајан. Испод Братска, 250 низводно код Уст-Илимска, подигнута је хидроелектрана (Усть-Илимская ГЭС) која такође преграђује и притоку Илим снаге 3840 , и након 367 , Богучанскаја хидроелектрана (Богучанская ГЭС), која је пуштена у погон током периода од 2011. до 2014. Планира се изградња још хидроелектрана, али као што је то другде у свету, тако и у Сибиру постоје еколошке групе које се томе противе.
Град Ангарск који лежи 50 низводно од Иркутска на Ангари, данас је центар нагло растуће источно сибирске нафтне индустрије, са великим рафинеријама, повезан је нафтоводом са западом Русијом, а у изградњи је нафтовод за луку Находку код Владивостока, преко које би ишла нафта за Јапан.
Долина реке Јенисеј је станиште бројних врста флоре и фауне, међу којима су сибирски бор () и сибирски ариш () истакнуте врсте стабала. У праисторијско доба, долина Јенисеја била је богата обичним бором, ().[15] У сливу Јенисеја живе и бројне врсте птица, укључујући сиву врану ().[16]
Тајмирска стада ирваса, мигрирајући тундријски ирваси (), који су највеће крдо ирваса на свету,[17][18] мигрирају до зимског опсега пашњака дуж Јенисеја.[19]:336
Древни номадски народи, Кети и Југи, били су древни становници слива Јенисеја. Кети су једини преостали аутохтони становници средишњег Сибира, иако и них има само још око 1000. Остала сибирска племена; Коти, Асани, Арини и Пумпоколи која су живела више узводно према југу, попуно су изумрла. Кети су живели у на источним обалама средњег тока Јенисеја пре припајања тог дела Сибира Русији током 17. и 19. века.[20]
Неки од најранијих познатих доказа о туркијском пореклу пронађени су у долини Јенисеја у облику стела, камених монолита и спомен плоча из периода између 7. и 9. века нове ере, заједно са неким документима који су пронађени у кинеској регији Синђан. Писани докази прикупљени из ових извора говоре о биткама које су се водиле између Турака и Кинеза и другим легендама. Постоје и примери ујгурске поезије, мада је већина преживела само у кинеском преводу.[21]
Пшеницу из Јенисејске области су муслимани и Ујгури продавали током неадекватне жетве Бухари и Согду током Тахиридске ере.[22]
Руски истраживачи су први пут дошли до Горњег Јенисеја 1605, путујући од реке Об према реци Кет, те затим низ Јенисеј до реке Сим. Ангару на истоку досегли су 1607, а 1608. доспели до данашњег Краснојарска. Јенисејск, на ушћу река Кет и Ангара, основан је 1619, док је Краснојарск основан 1628. Доњи Јенисеј истражен је из Мангазеје 1607, након оснивања Туруханска на ушћу Доње Тунгуске. До ушћа Јенисеја први истраживачи пробили су се 1610, док је Подкаменска Тунгуска истражена нешто раније 1626.
За време Другог светског рата, постојао је план Нацистичке Немачке и Јапанског царства о подели интересних сфера у Азији. Граница је требала да буде река Јенисеј до кинеске границе, те потом дуж совјетско - кинеске границе, северних и западних граница Авганистана и границе Ирана и Британске Индије.[23]
Студије су показале да Јенисеј пати од загађења изазваног радиоактивним пражњењем из фабрике која је производила плутонијум за бомбе у тајном граду Краснојарск-26, данас познатом као Жељезногорск.[24]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
