словеначки племић, географ, историчар, етнограф, сликар From Wikipedia, the free encyclopedia
Барон Јанез Вајкард Валвазор (словен. , ) је био крањски племић, географ, историчар, етнограф, сликар и члан Краљевског друштва.
Јанез Вајкард Валвазор | |
---|---|
Датум рођења | мај 1641. |
Место рођења | Љубљана, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 19. септембар 1693. (52 год.) |
Место смрти | Кршко, Хабзбуршка монархија |
Рођен је на Старом Тргу у Љубљани од оца Вартоломеја Валвазоруа и мајке Ана-Марије Раубер. Потомак је старе племићке породице из Бергама,данашња Италија. Валвазори су били власници Гамберка и Медија у Излакама, где је млади Валвазор проводио детињство заједно са шеснаесторо браће и сестара.
Завршио је језуитску гимназију у Љубљани. По тадашњој племићкој навици, знање је стицао на путовањима (Свето Римско царство, Африка, Краљевина Француска, Стара Швајцарска конфедерација) и у војсци. Од 1663. до 1664. учествовао је и у борбама против Турака. Вратио се 1672. и купио град Богеншперк, Црни поток, разрушени Лихтенберг и кућу у Љубљани. Исте године се оженио с Аном Максимилино. Имао је једанаесторо деце, али их је петоро умрло на рођењу. Јанез је преминуо у 52. години живота у Кршком. Сахрањен је у породичној гробници на Излакама.
Упркос војничком позиву, свој живот је провео као научник. Нарочито је истраживао дежелу Крањску - средишњи део данашње Словеније.
Притом је написао опсежна дела и био један од првих картографа у Словенији. Отворио је прву бакроштампарију у Словенији и имао је своју графичку радњу. Оставио је иза себе велику библиотеку колекција и дела. Трошкови које је имао као научник, истраживач превазилазили су његове материјалне могућности, па је већину од својих материјалних добара морао да распрода 1692.
Проучавање Церкнишког језера
Истраживање Церкнишког језера био је Валвазорјев главни истраживачки рад. То језеро је периодично пресушивало и било је пуно разних теорија о том феномену. Дужим просматрањем настао је и опис тог феномена у 4. глави Славе војводине Крањске. То му је донело и једино признање у животу, 1687. је био изабран за члана енглеског Краљевског друштва у Лондону а радови су му превођени. Слава војводине Крањске
Књига Слава војводине Крањске представља његово најзначајније дело. Издана је у Нирнбергу 1689. и написана је на немачком језику, да би била разумљивија ширим масама. Сакупио је податке који су били веома важни за приказ живота у данашњој Словенији током 17.-ог века. Са тиме је желео представити данашњу Словенију (које је у то време била под влашћу Аустрије) странцима. Књига је доста опсежна са 15 глава и 3.532 странице и вредним цртежима. Упркос слави књиге, зараде на њој није имао.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.