Јаков Орфелин

Јаков Орфелин (средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803) био је српски иконописац и барокни сликар.

Јаков Орфелин
Место рођења	Вуковар или Сремски Карловци,
Датум смрти	20. октобар 1803.

Биографија

Школовао га је стриц Захарије Орфелин.^[1][2] Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера.^[3] Из писма, које му је упутио стриц 13. марта 1773. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину.

У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 1780 — 1781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему,^[4] а врло је вероватно да је радио и портрете.^[5] Живео је у Сремским Карловцима.^[6]

Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје.

Сматра се водећим представником српског каснобарокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Орфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.

Дело

Јаков Орфелин - Распеће, 1780.

Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници.^[7] Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:

• 1773. иконостас цркве Светог Николе у Кикинди
• 1774. иконостас цркве манастира Гргетег
• 1776. иконостас цркве Светог Саве у Марадику
• 1778. иконостас цркве Преображења Христовог у Обрежу
• 1780. иконостас цркве Светог Апостола Луке и Купинову
• 1780 —1781. иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (заједно са Теодором Крачуном)
• 1788. иконостас цркве Светог Теодора Тирона у Иригу
• 1790. иконостас цркве Ваведења пресвете Богородице у Стапару
• 1792. иконостас у Парабућу (данашњем Раткову)
• 1793. иконостас цркве Светог арханђела Михаила у Великим Радинцима^[8][9]
• 1794. иконостас Светог Николе у Краљевцима^[10]
• 1797. иконостас цркве Светог Георгија у Јарку (са Стефаном Гавриловићем)
• 1802. иконостас манастира Бездин код Арада

Види још

• Списак српских сликара