Јаков Орфелин (средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803) био је српски иконописац и барокни сликар.
| Јаков Орфелин | |
|---|---|
| Место рођења | Вуковар или Сремски Карловци, |
| Датум смрти | 20. октобар 1803. |
Школовао га је стриц Захарије Орфелин.[1][2] Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера.[3] Из писма, које му је упутио стриц 13. марта 1773. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину.
У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 1780 — 1781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему,[4] а врло је вероватно да је радио и портрете.[5] Живео је у Сремским Карловцима.[6]
Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје.
Сматра се водећим представником српског каснобарокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Орфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.
Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници.[7] Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:
- 1773. иконостас цркве Светог Николе у Кикинди
- 1774. иконостас цркве манастира Гргетег
- 1776. иконостас цркве Светог Саве у Марадику
- 1778. иконостас цркве Преображења Христовог у Обрежу
- 1780. иконостас цркве Светог Апостола Луке и Купинову
- 1780 —1781. иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (заједно са Теодором Крачуном)
- 1788. иконостас цркве Светог Теодора Тирона у Иригу
- 1790. иконостас цркве Ваведења пресвете Богородице у Стапару
- 1792. иконостас у Парабућу (данашњем Раткову)
- 1793. иконостас цркве Светог арханђела Михаила у Великим Радинцима[8][9]
- 1794. иконостас Светог Николе у Краљевцима[10]
- 1797. иконостас цркве Светог Георгија у Јарку (са Стефаном Гавриловићем)
- 1802. иконостас манастира Бездин код Арада
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
