Ђурђу
Град у Румунији From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђурђу или Ђурђево (рум. ) град је у Румунији. Она се налази у јужном делу земље, у историјској покрајини Влашка. Ђурђу је управно средиште истоименог округа Ђурђу.
| Ђурђу, Ђурђево Giurgiu | |
|---|---|
 Ђурђу - Торањ са часовником као заоставштина турске владавине градом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Жупанија | Ђурђу |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 61.353[1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 54′ 03″ С; 25° 58′ 26″ И |
| Површина | - km2 |
  Ђурђу, Ђурђево Ђурђу, Ђурђево на карти Румуније | |
| Веб-сајт | |
| www.primaria-giurgiu.ro | |
Ђурђу је према последњем попису из 2002. године имао 69.345 становника.
Код Ђурђуа се налази једини данас постојећи гранични прелаз између Румуније и Бугарске преко веома дуге границе на Дунаву. Наспрам Ђурђуа се налази значајни бугарски град Русе.
Град Ђурђу налази се у јужном делу историјске покрајине Влашке, у оквиру уже области Мунтеније. Ђурђу се образован у средишњем делу Влашке низије, на месту где се алувијална тераса низије најближе приближава Дунаву, што је ово место учинило погодним за његов прелазак и образовање трговишта, касније града.
Подручје око Ђурђева било је густо насељено у време Дачана (1. век пре Христа). На подручју данашњег Ђурђева, налазио се Теодораполис. Град који је саградио ромејски цар Јустинијан (483-565).
Град су вероватно у 14. веку као луку на Дунаву основали трговци из Ђенове, који су основали банку и трговали свилом и сомотом. Једна од теорија је да су град назвали по заштитнику Ђенове, Светом Ђорђу.
Први пут се помиње 1395. године, за време владавине влашког војводе Мирче I Старијег, а Османлије су га освојили 1420. године ради контроле дунавског саобраћаја. Османлије су град назвали Јаргоу(Yergöğü). На турском Yer 'место/земља' + Göğü 'небо'. Мада је име вероватно дато због сличности између романског изговора "Giorgo" и турског "Yergöğü".
Као утврђени град, Ђурђево је често имало улогу у ратовима за освајање доњег Дунава. То је било место октобарске битке за Ђурђево 1595. године. Ту су биле и борбе влашког кнеза Михајла Храброг (1593-1601) против Турака, као и каснијег руско-турског рата (1787-1792). Град Ђурђево био је спаљен 1659. године. Османлије су 1771. године изградиле сахат-кулу у Ђурђеву као надзорну кулу за дунавски саобраћај. 1829. године утврђење је срушено, и остао је само замак на острву Слобозија, који је мостом повезан са обалом.
Током комунистичког режима (1952—1954), СССР је помогао изградњу Моста пријатељства између Ђурђева и Русеа у Бугарској.
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У том живописном румунском градићу Ђурђеву на Дунаву било је много Срба. Славни српски богаташ, трговац и бродовласник "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић је ту имао своју привремену "камарашију". Та трговачка агенција имала је малену посаду поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[3] Поред бироа, на Дунаву је Мишина компанија имала велико складиште (магазу) за робу.
Једну српску књигу набавили су у Букурешту, Срби купци из Ђурђева: Стелијан Георгију, Димитрије Христић, Христифор Стефановић.
Бугарску историјску књигу купили су у Букурешту 1836. године, тамошњи житељи: Константин Икономовић и Константин поп Лука.[4]
Живот Наполеонов који је описао Александар Дима, превео је 1850. године на српски језик Љубомир Ненадовић. Ту књигу су набавили тада у Рушчуку, боравећи послом, неки Срби из Ђурђева. Помињу се у списку пренумераната, које је окупио њихов земљак Јован Јовичић из Рушчука: Константин Анастасијевић експедитор солске компаније у Ђурђеву, Јова Ивелић "материјалиста" и трговац житарски у Ђурђеву и Австатије Антон трговац у Ђурђеву.[5]
Књигу руског историчара Гилфердинга, преведену на српски језик од стране Милићевића, набавили су у Букурешту Срби Ђурђевчани 1857. године. Били су то први људи места: Анастас Анастасијевић "староста" (кнез), Ђорђе Јовановић секретар код "старосте", Недељко Андрејевић трговац, Михаил Аврамовић комисионер, Никола Шљивић комисионер, Николај Поповић житељ, Максим Тодоровић житељ.[6]
Године 1871. затворено је Ђурђевачко српско училиште (школа). Покојни Григорије Поповић је завештао тој школи 300 златника аустријских годишње. Очекивало се да ће његов син наследник Николај Поповић то одржати.
У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.
Матични Румуни чине већину градског становништва Ђурђуа, а од мањина присутни су једино Роми.
Значај града Ђурђуа је велик тиме што је то најближа дунавска лука граду Букурешту (60ак ), као и гранично положај на магистралном правцу Букурешт-Софија.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
