From Wikipedia, the free encyclopedia
Žitarični silosi su kompleks agrarnih objekata dizajniran za skladištenje ili čuvanje žitarica. U trgovini žitaricama,[1][2][3][4] termin žitarični silos takođe opisuje toranj koji sadrži lift sa kofama[5] ili pneumatski konvejer,[6][7][8] koji izvlači žitarice sa donjeg nivoa i odlaže ih u silos ili drugo skladište.
Žitarični silos | |
Kargil Pul žitarični silos, Bufalo, Njujork | |
Status | predložena |
U većini slučajeva pojam žitaričnog silosa takođe opisuje čitav kompleks elevatora, uključujući prijemne i ispitne kancelarije, vage i skladišta. Termin se takođe može odnosit na organizacije koje upravljaju ili kontrolišu nekoliko pojedinačnih silosa, na različitim lokacijama. U Australiji pojam žitarični silos opisuje samo mehanizam za dizanje. (Pogledajte sekciju „Upotreba“, ispod.)
Pre pojave žitaričnog silosa, zrnom se obično rukovalo u vrećama, a ne u rasutom stanju (velike količine neupakovano zrna). Dartov elevator bio je glavna inovacija.[9][10][11] Izmislili su ga Džozef Dart, trgovac, i Robert Danbar, inženjer, 1842. i 1843. godine u Bufalu u državi Njujork. Koristeći mlinove brašna Olivera Evansa na parni pogon kao svoj model, izumeli su morski krak koji je izvlačio rastresito zrno iz trupa brodova i podizao ga na vrh morske kule. [12]
Rani žitarični elevatori i posude često su bili izgrađeni od uokvirenog drveta i bili su skloni požaru. Posude žitaričnih elevatora, rezervoari i silosi sada su obično izrađeni od čelika ili armiranog betona. Elevatori sa posudama se koriste za podizanje zrna do distributera ili pošiljaoca, iz kojeg ono pada kroz izlive i/ili transportere u jednu ili više posuda, silosa ili rezervoara u objektu. Po želji se silosi, kante i rezervoari prazne gravitacionim protokom, čistačima i transporterima. Zrno se putem gravitacionog protoka i vijčanih transportera prazni iz posuda, cisterni i silosa. Pri tom se ono meša, meri i tovari u kamione, železničke vagone ili teglenice za otpremu.
U australijskom engleskom, termin „silos za zrno“ rezervisan je za silosne tornjeve, dok se prijemno-skladišna zgrada ili kompleks razlikuje formalnim terminom prihvatno mesto ili kao „bunker za žito” ili „silos”. Operacije velikih razmera prikupljanja, skladištenja i logistike žitarica u Australiji su poznate kao rukovanje rasutom robom.
U Kanadi se termin „silos za zrno“ odnosi na mesto gde poljoprivrednici prodaju žito u globalni sistem distribucije žita i/ili mesto gde se žito premešta u železničke vagone ili okeanske brodove. Konkretno, postoji nekoliko vrsta silosa za zrno prema kanadskom zakonu, definisanih u Kanadskom zakonu o žitaricama, odeljak 2.[13]
U prisustvu dovoljno velike suspenzije zapaljivog brašna ili žitarične prašine u vazduhu, može doći do značajne eksplozije. Istorijski primer razorne moći eksplozija žita je eksplozija mlina Vošbern „A” iz 1878. godine u Mineapolisu u državi Minesota, koja je odnela osamnaest života, uništila dva obližnja mlina, oštetila mnoge druge objekte i izazvala razorni požar koji je progutao veći deo obližnjeg mlinskog okruga. (Mlin Vošbern „A” je kasnije obnovljen i nastavio je da se koristi do 1965.) Drugi primer dogodio se 1998. godine, kada je silos za zrna Debrus u Vičiti, u državi Kansas, eksplodirao i usmrtio sedmoro ljudi.[14] Najnoviji primer je eksplozija 29. oktobra 2011. godine u kompaniji Bartlet žitaričnom preduzeću u Ačisonu, u državi Kansas. Broj žrtava bio je šestoro ljudi. Još dva muškarca zadobila su teške opekotine, ali preostala četvorica nisu povređena.[15]
Gotovo svaka fino podeljena organska supstanca postaje eksplozivan materijal kada se rasprši u vazdušnoj suspenziji; stoga je vrlo fino brašno opasno eksplozivno u vazdušnoj suspenziji. To predstavlja značajan rizik prilikom mlevenja žita u proizvodnji brašna, i stoga mlinovi nastoje da uklone izvore varnica. Te mere uključuju pažljivo prosejanje zrna pre mlevenja, radi uklanjanja kamenja koje bi moglo udarom da stvori varnice na mlinskom kamenju, i upotrebu magneta za uklanjanje metalnih ostataka koji mogu da stvore varnice.
Najranija eksplozija brašna zabeležena je u jednom italijanskom mlinu 1785. godine. Od tada je bilo mnogo drugih. Sledeće dve reference daju broj zabeleženih eksplozija brašna i prašine u Sjedinjenim Državama 1994. godine[16] i 1997.[17] U desetogodišnjem periodu do 1997. godine, uključujući i tu godinu, bilo je 129 eksplozija.
Kanadski prerijski žitarični silosi su bili tema dokumentarnih filmova Nacionalnog filmskog odbor Kanade: Žitarični silos[18] i Smrt horizonta.[19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.