Рангун или Јангон (бур. ရန်ကုန်) је највећи град Мјанмара, и његов некадашњи главни град (до 2005).[3] Данас је главни град истоименог региона. Град се налази на југу земље, на источној ивици делте реке Иравади у близини Андаманског мора. Рангун има 4.348.000 становника (подаци из 2010). Подручје Рангуна припада тропској климатској зони. Средња годишња температура износи 27,5 °C, док је просечна годишња количина падавина 2617 милиметара.

Кратке чињенице Рангун, Административни подаци ...
Рангун
Thumb
Thumb
Thumb
Thumb
Thumb
Thumb
Рангун
Thumb
Застава
Административни подаци
Држава Мјанмар
Савезна држава/регионРегион Рангун
Становништво
Становништво
  2014.5.160.512
  густина7.262 ст./km2
Агломерација (2014.)7.360.703 (Рангунска регија)
Географске карактеристике
Координате16° 48′ С; 96° 09′ И
Апс. висина15 m
Површина598,75[1][2] km2
Thumb
Рангун
Рангун
Рангун на карти Мјанмар
Веб-сајт
www.yangoncity.com.mm
Затвори

Историја

Прво насеље на овом месту основано је у 5. веку пре нове ере. До 1755. град се звао Дагон и припадао је краљевини народа Мон. Тада га је заузео краљ Алаунгпај, дао му ново име Јангон и претворио га у главни град новооснованог Бурманског царства. Град је у другој половини 19. века пао под британску власт и потом се развио у модерни град. Рангун је име које је добио у овој, колонијалној, ери. Земљотрес и цунами су уништили град 1930. Рангун је постао главни град независне Бурме 1948.

Име Рангун је промењено у Јангон 1989. Године 2005. Влада Мјанмара је објавила да се сва министарства и институције Владе премештају у нову престоницу, Непјидо.

И поред тога, Рангун је и даље далеко најзначајнији економски и трговачки центар земље.

Географија

Клима

Више информација Клима Рангуна (Каба–Ај) 1981–2010, екстреми 1881–1990, Показатељ \ Месец ...
Клима Рангуна (Каба–Ај) 1981–2010, екстреми 1881–1990
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 38,9
(102)
38,9
(102)
40,0
(104)
41,1
(106)
42,0
(107,6)
37,8
(100)
37,8
(100)
34,4
(93,9)
38,9
(102)
37,8
(100)
38,9
(102)
35,6
(96,1)
42,0
(107,6)
Максимум, °C (°F) 33,2
(91,8)
35,2
(95,4)
36,7
(98,1)
37,5
(99,5)
34,2
(93,6)
30,8
(87,4)
30,3
(86,5)
30,0
(86)
30,9
(87,6)
32,2
(90)
33,1
(91,6)
32,5
(90,5)
33,1
(91,6)
Просек, °C (°F) 24,8
(76,6)
26,5
(79,7)
28,6
(83,5)
31,0
(87,8)
29,2
(84,6)
27,4
(81,3)
26,8
(80,2)
26,9
(80,4)
27,5
(81,5)
27,6
(81,7)
27,3
(81,1)
25,0
(77)
27,4
(81,3)
Минимум, °C (°F) 16,7
(62,1)
18,4
(65,1)
21,0
(69,8)
23,8
(74,8)
24,3
(75,7)
23,6
(74,5)
23,2
(73,8)
23,2
(73,8)
23,2
(73,8)
23,1
(73,6)
21,3
(70,3)
17,8
(64)
21,6
(70,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) 12,2
(54)
13,3
(55,9)
16,1
(61)
20,0
(68)
20,0
(68)
20,0
(68)
21,1
(70)
20,0
(68)
20,0
(68)
20,0
(68)
15,0
(59)
9,2
(48,6)
9,2
(48,6)
Количина кише, mm (in) 0,4
(0,016)
3,1
(0,122)
12,4
(0,488)
37,8
(1,488)
328,1
(12,917)
565,6
(22,268)
605,8
(23,85)
570,7
(22,469)
393,7
(15,5)
200,3
(7,886)
58,6
(2,307)
6,8
(0,268)
2.783,3
(109,579)
Дани са кишом 0,2 0,2 0,4 1,6 12,6 25,3 26,2 26,1 19,5 12,2 4,8 0,2 129,3
Релативна влажност, % 62 66 69 66 73 85 86 87 85 78 71 65 74
Сунчани сати  месечни просек 300 272 290 292 181 80 77 92 97 203 280 288 2.452
Извор #1: Norwegian Meteorological Institute (average high and average low, and precipitation 1981–2010),[4] World Meteorological Organization (rainy days 1961–1990),[5] Deutscher Wetterdienst (extremes)[6]
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun and relative humidity 1931–1960),[7] Myanmar Times (May record high and December record low)[8] Tokyo Climate Center (mean temperatures 1981–2010)[9]
Затвори

Становништво

Више информација 2014. ...
Демографија
2014.
5.160.512
Затвори

Међународни односи

Рангун је члан Азијске мреже великих градова 21.

Градови побратими

Рангун је побратимљен са:

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.