највећа притока реке Конго у региону Централне Африке From Wikipedia, the free encyclopedia
Убанги је око 1120km дуга ријека у Централној Африци и десна притока Конга. Она почиње на ушћу река Мбомоу[2][3][4] (средњи годишњи проток 1.350 m3/s) и Уеле[5][6][7] (средњи годишњи проток 1.550 m3/s) и тече ка западу , формирајући границу између Централноафричке Републике (ЦАР) и Демократске Републике Конго. Након тога, Убанги савија на југозапад и пролази кроз Банги, главни град ЦАР, након чега тече на југ – формирајући границу између Демократске Републике Конго и Републике Конго. Убанги се коначно спаја са реком Конго код Лиранге.
Укупна дужина Убангија са Уелеом, његовом најдужом притоком, износи 2.270km (1.410mi). Слив Убангија је око 651.915km2 (251.706sqmi). Средњи годишњи проток на ушћу је 5.936 m3/s.[8] Његов проток у Бангију креће се од око 800m3/s (28.000cuft/s) до 11.000m3/s (390.000cuft/s), са просечним протоком од око 4.000m3/s (140.000cuft/s).[9] Верује се да се горњи ток Убангија првобитно уливао у реку Шари и језеро Чад пре него што их је заузео Конго у раном плеистоцену.[10]
Заједно са реком Конго, представља важну транспортну артерију за речне бродове између Бангија и Бразавила. Од свог извора до 100km (62mi) испод Бангија, Убанги дефинише границу између Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго (DRC). Након тога, формира границу између DRC и Републике Конго све док се не улије у реку Конго.
Схема Трансакве (у црвеном)
Шездесетих година 20. века[11][12] предложен је план за преусмеравање вода са Убангија на реку Шари. Према плану, названом Трансаква, вода из Убангија би ревитализовала језеро Чад и обезбедила егзистенцију у риболову и побољшаној пољопривреди десетинама милиона централноафриканаца и Сахелијаца. Шеме преноса воде између базена су 1980-их и 1990-их предложили нигеријски инжењер Ј. Умолу и италијанска фирма Бонифика.[13][14][15][16][17]
Године 1994, Комисија за басен језера Чад (LCBC) је предложила сличан пројекат, а на самиту у марту 2008. шефови држава чланица LCBC су се обавезали на пројекат преусмеравања.[18] У априлу 2008. LCBC је објавио захтев за предлоге за студију изводљивости.
Убанги настаје спајањем ријека Мбомоу и Уеле, на граници Демократске Републике Конго и Централноафричке Републике, код мјеста Јакома. Следећих 370km тече на запад, након чега својим током прави лук на југозапад када тече кроз главни град Централноафричке Републике Банги. Око 100km после Бангујиа, формира природну границу наведених земаља. Након тога па све до ушћа у ријеку Конго, формира границу између Демократске Републике Конго и Републике Конго. Ушће Убангија у Конго се налази око 550km јужно од Бангуиа и око 90km југозападно од Мбандаке.
Заједно са ријеком Уеле, својом лијевом притоком, ријека Убанги је дуга 2.272km.
У Централноафричкој Републици, посебно после Бангујиа, Убанги је плован и чини једну од значајнијих саобраћајница, пошто су у кишном периоду, скоро сви путеви непроходни. Убанги је осим тога и природно станиште ријетке врсте зубатог шарана - .[19][20]
Umolu, J. C.; 1990, Macro Perspectives for Nigeria’s Water Resources Planning, Proc. of the First Biennial National Hydrology Symposium, Maiduguri, Nigeria, pp. 218–262 (discussion of Ubangi-Lake Chad diversion schemes)
The Changing Geography of Africa and the Middle East By Graham Chapman, Kathleen M. Baker, University of London School of Oriental|author2=African Studies, 1992 Routledge.
van der Zee, J.R., Mbimbi Mayi Munene, J.J. & Sonnenberg, R. (2013): Epiplatys atratus (Cyprinodontiformes: Nothobranchiidae), a new species of the E. multifasciatus species group from the Lulua Basin (Kasaï drainage), Democratic Republic of Congo. Zootaxa, 3700 (3): 411–422.
John Purdy (1822). Memoir, Descriptive and Explanatory, to Accompany the New Chart of the Ethiopic Or Southern Atlantic Ocean. стр.112. „Congo River, called Zahir or Zaire by the natives”
Hanibal Lemma, and colleagues (2019). „Bedload transport measurements in the Gilgel Abay River, Lake Tana Basin, Ethiopia (Table 7)”. Journal of Hydrology. 577: 123968. S2CID199099061. doi:10.1016/j.jhydrol.2019.123968.
