Ušmal

Svetska baština Uneska
Prekolumbijski grad Ušmal
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
Lokacija	Meksiko
Tip	Kulturno dobro
Kriterijumi
Unesko regija	Mesoamerica
Koordinate	20° 21′ 34″ N 89° 46′ 17″ W
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis	1996. (? sednica)
Ugroženost	ne

Ušmal (jukatanski majanski: , što znači „triput građen”^[1]) je bio veliki pretkolumbovski grad Maja, danas ruševine na Jukatanu (Meksiko), 78 km južno od Meride i 110 km severno od grada Kampeče. Arhitekti Ušmala su razvili stil koji se rasprostirao brdovitim krajolikom područja severnog Jukatana (stil , tj. „brdo”), dok je ostatak poluostrva uglavnom ravan. Hramovi i palate jednog od najvećih (imao je oko 25.000 stanovnika) i najlepših gradova na Jukatanu se protežu na stotine kvadratnih metara i naslanjaju na trgove široke poput fudbalskih igrališta koji su organizovani prema astronmskim merenjima od oko 700.-1000. godine. Zbog toga je Ušmal upisan na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Americi 1988. godine^[2].

Кратке чињенице Prekolumbijski grad Ušmal, Lokacija ...

Затвори

Majanska priča Patuljak-čarobnjak iz Ušmala je postavljena u Ušmalu.^[3]

Arheolozi često uspoređuju Ušmal sa egipatskim ruševinama u Tebi, ili sa grčkom i rimskom arhitekturom. Arheološka istraživanja pokazuju da je Ušmal sagrađen u 8. veku. Оsnovala ili osvojila ga je porodica Ksiu ili Tutil-Ksiu, plemena stranog porekla, koje se kasnije udružilo s Ernanom Kortesom u njegovom osvajanju Srednje Amerike. Ušmal se vrlo brzo počeo da se razvija i zahvaljujući monopolu nad ovim plodnim poljoprivrednim područjem, zagospodario je većim delom Jukatana od 850.-925. god. Ušmal se udružio u vojno-politički blok s Kabahom i Nojpatom, a kasnije i sa Čičen Icom, te je pomoću njih širio svoju vlast. Sve veći uticaj ratobornih Tolteka, koji su provalili na Jukatan u 10. veku, naglo je izmenio tokove tamošnje kulture i polako je doveo do propasti.

Grad je obnovljen u 13. veku i doživeo je novi procvat kao pripadnik Majapanske lige, ali je propao u dugogodinjem ratu Majapana protiv Čičen Ice (1441—1541) iz kojeg razdoblja datiraju njegove zidine.

Nakon španskog osvajanja Jukatana, prvi pisani izvori navode kako je ovde još uvek postojalo naselje do 1550-ih, ali kako ga Španci nisu naselili ubrzo je potpuno napušteno.

Nazivi građevina u Ušmalu su uglavnom španski i nesu povezani s njihovom izvornom namenom. „Patuljkova palata” (Adivino) je prvo što se ugleda u Ušmalu. Palata se razlikuje od svih dotada izgrađenih piramida po tome što su joj temelji ovalni, a konstrukcija podseća na kupu. Jedini oštri rubovi su završetci stepenica. Hram nije prvobitno ovako izgledao, nadograđivan je pet puta u ciklusima od 52 godine, prema običaju Maja da nakon jednog ciklusa na starom svetištu nadograde novo. Hram na vrhu piramide bio je posvećen bogu neba. Palata je visoka 45 metra, a ime je dobila prema legendi u kojoj je patuljak sagradio palatu, nadmudrio lokalnog kralja i preuzeo prestolje.

U Ušmalu ima više vodoravnih zgrada nego piramida-gradova. Na primer, „Guvernerova palata” () i „Dvorište kaluđerica” () protežu se vodoravno, a građene su od pomno obrađenog kamenja i ukrašene različitim reljefima. Guvernerova palata sastoji se od tri dela, duga je 100 metara, a široka 15 metra. Ulaz u palatu okrenut je prema Veneri koja je s ovog mesta vidljiva svaku osmu godinu, planeti koja je veoma značajna u svetu Maja. U palati se nalazi 20 odaja, a u njoj je nekada obitavao vladar. Dugi geometrijski oblik friza spada među najlepše u drevnoj američkoj umetnosti. Očita je razlika i u izradi spratova, jer su viši spratovi uvek bogatije ukrašeni, pa tako predstavljaju kontrast glatkom prizemlju. Mnogi motivi na zgradama bili su samo dekoracija, ali često su imali i kulturna i verska značenja (simboli izrezbarene lobanje ukazuju na uticaj ratobornih Tolteka).

Ostaci u Ušmalu najvažniji su primer arhitektonskog stila (600-900. godine), za koji je karakteristična upotreba krečnjačkih ploča i ukrašavanje pročelja palata prikazima nebeskih zmija dugih orlovskih nosova. U Ušmalu se zadržala tradicija izrade stela. Njihovi kipari su uvodili i nova stilska obeležja i pomalo narušili njihovu kiparsku vrednost. Stele su okupljali na posebne platforme i uveli su naglasak na centralnoj steli koja je najverojatnije prikazivala lokalnog vladara.

„Čak” maska severne palate „dvorišta kaluđerica”
„Guvernerova palata”
„Patuljkova piramida”
„Dvorište ptica”"
„Golubarnik”
Igralište za pok-ta-pok

Pretkolumbijska umetnost
Palenke
Tikal

[1]
Alfredo Barrera Vásquez, Juan Ramón Bastarrachea Manzano i William Brito Sansores (ur.) Diccionario maya Cordemex: maya-español, español-maya, u suradnji s Refugio Vermont Salas, David Dzul Góngora, i Domingo Dzul Poot, Mérida, Mexico: Ediciones Cordemex. OCLC 7550928
[2]
Video na službenim stranicama UNESCO-a (језик: енглески) 2,56 min
[3]
Thomas, Rebecca L. Cultures: A Guide to Multicultural Literature for Children (1996). Connecting. CONNECTING CULTURES (annotated изд.). Libraries Unlimited. стр. 390. ISBN 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014.

Thomas, Rebecca L. Cultures: A Guide to Multicultural Literature for Children (1996). Connecting. CONNECTING CULTURES (annotated изд.). Libraries Unlimited. стр. 390. ISBN 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014.
Dunning, Nicholas P. (2006). „Long twilight or new dawn? Transformation of Maya civilization in the Puuc region”. Ур.: Grube, Nikolai. Maya: Divine Kings of the Rain Forest. Eva Eggebrecht and Matthias Seidel (assistant eds.). Cologne, Germany: Könemann. стр. 323-337. ISBN 978-3-8331-1957-6. OCLC 71165439.
Schele, Linda; Freidel, David (1992). A Forest of Kings: The Untold Story of the Ancient Maya (pbk reprint изд.). New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-688-11204-2. OCLC 145324300.
Stephens, John L. (1841). Incidents of Travel in Central America, Chiapas, and Yucatan. in 2 vols. Frederick Catherwood (illus.). New York: Harper & Brothers. OCLC 863468.
Evans, Susan Toby (2004). Ancient Mexico and Central America.
Gwin, Peter (фебруар 2005). „Seeing Through Walls”. National Geographic.
Šprajc, Ivan (2000). „Astronomical Alignments at Teotihuacan, Mexico”. Latin American Antiquity. 11 (4). стр. 403—415.
Sugiyama, Saburo (2005). „Governance and Polity at Classic Teotihuacan”. Mesoamerican Archaeology.
Leibsohn, Dana, and Barbara E. Mundy, “Making Sense of the Pre-Columbian,” Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820 (2015). http://www.fordham.edu/vistas
Feder, Kenneth L. (2010). Encyclopedia of Dubious Archaeology: From Atlantis to the Walam Olum: From Atlantis to the Walam Olum (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 34. ISBN 9780313379192. Приступљено 17. 3. 2019.
Takacs, Sarolta Anna; Cline, Eric H. (2015). The Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 16. ISBN 9781317458395. Приступљено 17. 3. 2019.
Koontz, Rex (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. ISBN 9780500290767.
„The Aztecs/Mexicas”. Приступљено 2006-12-27.
King, Heidi (2004). „Tenochtitlan”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 14. 8. 2021.
Williams, Victoria (2020). Indigenous peoples : an encyclopedia of culture, history, and threats to survival. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 722. ISBN 9781440861185.
Ferguson, William M. (2001). Mesoamerica's ancient cities : aerial views of pre-Columbian ruins in Mexico, Guatemala, Belize, and Honduras (Rev. изд.). Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 9780826328007. Приступљено 15. 8. 2021.
Wicke, Charles R. (април 1965). „Pyramids and Temple Mounds: Mesoamerican Ceremonial Architecture in Eastern North America”. American Antiquity. 30 (4): 409—420. JSTOR 277940. S2CID 161286348. doi:10.2307/277940. Приступљено 15. 8. 2021.
Joyce, Thomas Athol (1922). „The archaeological heritage of Mexico”. New World Review and Pan-Ameri- Can Magazine. 35: 197—203. Приступљено 15. 8. 2021.
Werner, Michael S., ур. (2001). Concise encyclopedia of Mexico. Chicago: Fitzroy Dearborn. стр. 813. ISBN 9781135973773. Приступљено 15. 8. 2021.
Columbia Electronic Encyclopedia, 6th Edition. EBSCO: Columbia University Press. 2020. ISBN 978-0-7876-5015-5. OCLC 1149280662.
Yahya, Nazry Bin (28. 1. 2021). The Golden Ages of the Dark Ages. Singapore: Partridge Publishing. ISBN 9781543762792. Приступљено 15. 8. 2021.
Cartwright, Mark (17. 2. 2015). „Teotihuacan”. World History Encyclopedia. Приступљено 15. 8. 2021.
Cowgill, George L. (2013). „Possible Migrations and Shifting Identities in the Central Mexican Epiclassic”. Ancient Mesoamerica. 24 (1): 131—49. JSTOR 26300635. S2CID 162328949. doi:10.1017/S0956536113000060. Приступљено 15. 8. 2021.
Coe, Michael, D (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. стр. 170—176. ISBN 978-0-500-29076-7.
„Toltec 'builder'”. Credo Reference. 2018.
„Tula or Tollan”. Credo Reference.
Cartwright, Mark (27. 1. 2015). „El Tajin”. World History Encyclopedia. Приступљено 15. 8. 2021.
„Historic Centre of Oaxaca and Archaeological Site of Monte Albán”. UNESCO. Приступљено 15. 8. 2021.
Voorhies, Barbara (децембар 2005). „Ancient Mexico and Central America: Archaeology and Culture History. Susan Toby Evans. Thames and Hudson, London. 2004. 502 pp., bib. $70.00 (cloth), $50.00 (paper).”. Latin American Antiquity. 16 (4): 473—473. ISSN 1045-6635. doi:10.2307/30042512.
Torvinen, Andrea; Nelson, Ben A. (март 2020). „Refinement of the Chronology of La Quemada, Zacatecas, Mexico, Using Ceramic Seriation”. Latin American Antiquity. 31 (1): 61—80. S2CID 214046921. doi:10.1017/laq.2019.106. Приступљено 15. 8. 2021.
Trombold, Charles D. (28. 11. 1991). Ancient Road Networks and Settlement Hierarchies in the New World. Cambridge University Press. стр. 162. ISBN 9780521383370. Приступљено 15. 8. 2021.
Palmer, Allison Lee (2009). The A to Z of architecture. Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0810868953. Приступљено 15. 8. 2021.
Kelly, Joyce (2001). An Archaeological Guide to Central and Southern Mexico. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 30—2. ISBN 0-8061-3349-X.
Neff, Hector (2011). „Evolution of the Mesoamerican Mother Culture”. Ancient Mesoamerica. 22 (1): 107—122 (16 pages). JSTOR 26309551. S2CID 145389188. doi:10.1017/S0956536111000150 — преко JSTOR.
„Professor's Research Rocks Mesoamerican Cultural Theory”. www2.gwu.edu. Приступљено 2022-12-06.
Inomata, Takeshi; Triadan, Daniela; Aoyama, Kazuo; Castillo, Victor; Yonenobu, Hitoshi (2013). „Early Ceremonial Constructions at Ceibal, Guatemala, and the Origins of Lowland Maya Civilization”. Science. 340 (6131): 467—471. Bibcode:2013Sci...340..467I. PMID 23620050. S2CID 29520487. doi:10.1126/science.1234493 — преко Science.org.
PRINGLE, HEATHER (2013). „Deep Dig Shows Maya Architecture Arose Independently of Olmec's”. Science. 340 (6131): 417. ISSN 0036-8075. JSTOR 41942620. PMID 23620025. doi:10.1126/science.340.6131.417.

[1] [1]
Alfredo Barrera Vásquez, Juan Ramón Bastarrachea Manzano i William Brito Sansores (ur.) Diccionario maya Cordemex: maya-español, español-maya, u suradnji s Refugio Vermont Salas, David Dzul Góngora, i Domingo Dzul Poot, Mérida, Mexico: Ediciones Cordemex. OCLC 7550928

[2] [2]
Video na službenim stranicama UNESCO-a (језик: енглески) 2,56 min

[3] [3]
Thomas, Rebecca L. Cultures: A Guide to Multicultural Literature for Children (1996). Connecting. CONNECTING CULTURES (annotated изд.). Libraries Unlimited. стр. 390. ISBN 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014.

[1]

[2]

[3]

Ušmal

Wikiwand in your browser!

Wikiwand in your browser!

Istorija

Arhitektura

Vidi još

Reference

Literatura

Spoljašnje veze