Тома Аквински
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тома Аквински (итал. ; око 1225 — 7. март 1274) је био италијански[3][4] доминикански филозоф и теолог схоластичке традиције, познат као . Аквински је био један од најважнијих католичких теолога.[5][6] Познат је по свом капиталном, али недовршеном делу или S. Оно као и „Против заблуда невјерника“ () су признати као врхунска достигнућа средњовековне систематске теологије. Тома Аквински је у свом целокупном опусу настојао да противречности хришћанске догматике превлада путем стварања кохерентне религијске догме. Он се у изградњи хришћанске логике ослања на Аристотелов Органон, а прихвата и Платонову филозофију о доминирајућој идеји над материјом.[7] Као теолог полази од две темељне хришћанске догме: прародитељском греху и вечном испаштању. Као резултат тога темељ његове теолошко филозофске антропологије је спас и пут према спасењу. Такође, заступа колективитет, доминацију над људским родом, а не индивидуални живот појединца.
Тома Аквински | |
---|---|
Пуно име | Тома Аквински |
Датум рођења | око 1225 |
Место рођења | Аквино[1], Краљевство Сицилија |
Датум смрти | 7. март 1274.(1274-03-07) (48/49 год.) |
Место смрти | Лацио, Папска држава |
Образовање | Универзитет Сорбона |
Епоха | Средњи век |
Регија | Хришћанска филозофија |
Школа филозофије | аристотелизам, схоластика, томизам |
Интересовања | метафизика, теологија, епистемологија, логика, етика, политика |
Идеје | Докази за постојање Бога |
Утицаји од | Боетије, Мојсије Мајмонид, Марко Тулије Цицерон, Ел Кинди, Јован Скот Ериугена, Ибн Рушд, Анселмо Кентерберијски, Алберт Велики, Ибн Сина, Августин Хипонски, Платон, Аристотел, Апостол Павле, Ел Газали[2] |
Аквински се бори против неоплатонских тврдњи о свету које су потекле од Августина и Ибн Сине, који своде човечанство на посматраче света у којем је све прописано и где је све израз Божије воље. Аквински се залаже за Аристотелове тврдње да је човек главни аутор својих дела. Његова синтеза Аристотеловог учења и хришћанског учења постаће главна окосница филозофије католичке цркве.[8]