Нојеви

Нојеви (лат. ) су род птица из реда нојевки, у којем су ној (лат. ) и сомалски ној (лат. ) једине живе врсте. Некад је укључивао емуе, нандуе и казуаре, све док они нису раздвојени у своје властите родове.

Нојеви Временски распон: Миоцен-Холоцен, 23–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
, 1758[1]

Јаје ноја (Struthio camelus)

Врсте

• Ној (лат. ), постојећа врста
• Сомалски ној (лат. ), постојећа врста
• †Struthio coppensi (рани миоцен , Намибија).
• †Struthio linxiaensis (касни миоцен, Кина).
• †Struthio orlovi (касни миоцен у Молдавији).
• †Struthio karingarabensis (касни миоцен - рани плиоцен на југозападу и средишњем истоку Африке).
• †Struthio kakesiensis (рани плиоцен, Танзанија).
• †Struthio wimani (рани плиоцен у Кини и Монголији)
• †Struthio daberasensis (рани - средњи плиоцен у Намибији).
• †Struthio brachydactylus (плиоцен у Украјини).
• †Struthio chersonensis (плиоцен југоистока Европе и западног дела средишње Азије).
• †Азијски ној (лат. ), (рани плиоцен - рани плеистоцен средишње Азије)
• †Џиновски ној (лат. ), (касни плиоцен/рани плеистоцен у Дманиси, Грузија)
• †Struthio oldawayi (рани плеистоцен Танзаније) - вероватно подврста ноја.
• †Struthio anderssoni, у Кини и Монголији.^[2][3]

Фосилни записи и остаци љуске јајета показују да су преци овог рода живели пре око 50-48 милиона година у азијским степама, као мале тркачице.^[4] Пре око 12 милиона година еволуирају у велике птице с којима су људи упознати.^[5]

Извори

1. Gray, G.R. (1855)
2. Janz, Lisa (2009). "Dating North Asian surface assemblages with ostrich eggshell: Implications for palaeoecology and extirpation."
3. J. G. Andersson, Essays on the cenozoic of northern China (1923). "Memoirs of the Geological Survey of China (Peking)," especially pp. 53-77: "On the occurrence of fossil remains of Struthionidae in China."; and J. G. Andersson, Research into the prehistory of the Chinese. Bulletin of the Museum of Far Eastern Antiquities 15 (1943), 1-300, plus 200 plates.
4. Hou, L. (2005)
5. Davies, S.J.J.F. (2003)

Литература

• Janz, Lisa (2009). „Dating North Asian surface assemblages with ostrich eggshell: Implications for palaeoecology and extirpation”. Journal of Archaeological Science. 36 (9): 1982—1989. doi:10.1016/j.jas.2009.05.012.
• J. G. Andersson, Essays on the cenozoic of northern China (1923). Memoirs of the Geological Survey of China (Peking). Series A, No. стр. 1—152.