Папа Гргур VII
поглавар Римокатоличке цркве / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гргур VII (Сована, тада Соана, око 1020 — Салерно, 25. мај 1085), познат и као Хилдебранд из Соане је био папа од 22. априла 1073. године, па све до своје смрти. Један је од великих папа обнављача, а посебно је познат по борби за инвеституру, због чега се сукобио са царем Хенриком IV. Познат је по својим тежњама да централизује папску власт у Риму, сужавањем надлежности епископа, реформисањем свештенства и забрањивањем лаицима да врше службу у цркви. Иницирао је реформе на синодима у Летену (1074—1075) инсистирајући на моралном препороду цркве, забрани брака за свештенике и спречавању трговине црквеним положајима и звањима. Извршио је јак утицај у домену канонског права. Блаженим га је 1584. године прогласио папа Гргур XIII, а светим 1728. папа Бенедикт XIII[1].
Гргур VII | |
---|---|
Пуно име | Хилдебранд |
Датум рођења | око 1020. |
Место рођења | Сована, |
Датум смрти | 25. мај 1085. |
Место смрти | Салерно, |
Редослед | 85. |
Понтификат | 22. април 1073 — 25. мај 1085. |
Претходник | Александар II |
Наследник | Виктор III |
Његово гесло је било Reformatio in capite et in membris.