From Wikipedia, the free encyclopedia
Боквица () је род скривеносеменица из истоимене породице ()[1] , који броји 265 врста[2]. Космополитског је распрострањења, а неке од врста се користе као лековите од најранијих дана људске историје. Боквице су зељасте биљке, а само код неких се развија форма полужбуна или жбуна високог до 60. Код већине врста листови се развијају у облику розете у дну неразгранатог стабла. Листови су седећи, са кратким и узаним делом лиске који личи на лисну дршку, једноставни и без залистака, наизменични, са лучном нерватуром (поседују 3 или 5 нерава који се лучно разилазе у ширем делу лиске). Цваст, изграђену од неугледних ситних цветова који се опрашују ветром, носи на свом врху цветна дршка висока 5-40. Плод је чахура, двоок, са једним или неколико семена у окцу.
| Боквица | |
|---|---|
 | |
| женска боквица () | |
Научна класификација  | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Lamiales |
| Породица: | Plantaginaceae |
| Племе: | Plantagineae |
| Род: | Plantago , 1753 |
| Подродови | |
|
| |
Гусенице лептира користе боквице као биљке хранитељке (поједине врсте родова , , , и др.).
Decaisne[3] је у свом раду препознао око 200 врста и груписао их у 17 секција. По Пилгеровој[4] подели, род садржи два подрода - (синоним ) и . Поједини аутори подрод сматрају одвојеним родом.[5][6][7]
У својој ревизији 1978. године, Rahn[8] је поделио род на три подрода:
Rahn (1996)[9] предлаже другачију класификациону схему, са 6 подродова: Plantago (садржи око 131 врсте), Coronopus (Lam. et DC.) Rahn (садржи око 11 врста), Albicans Rahn (51 врста), Psyllium Juss. (sensu Pilger, 1937; 16 врста), Littorella (Bergius) Rahn (синоним за род Bergius; 3 врсте) и Bougueria (Decne.) Rahn (синоним за род Decne.; 1 врста).
Ренстед и сарадници (2002)[10] идентификују пет већих клада унутар рода, којима дају статус подродова - и . Подрод (1996) је парафилетски и требало би га подвести унутар подрода .
Филогенетске односе боквица са другим родовима, као и филогенетске односе унутар рода је било тешко утврдити само на основу морфолошких карактера. Стога се кренуло са хемотаксономским истраживањима, јер овај род карактерише велики број специфичних једињења. Боквице (целокупан род ) синтетишу флавоне, и неки од њих поседују таксономски значај - врсте из подродова и синтетишу лутеолин и 6-хидроксилутеолин, док врсте подрода синтетишу само лутеолин.[11]
Иридоидни глукозиди такође имају таксономски значај - аукубин, каталпол, плантареналозид и бартсиозид су карактеристични за род или поједине подродове.[12]
Филогенетске анализе засноване на ДНК секвенцама[10] указују да је боквици најсроднији род - . Молекуларним сатом утврђена је старост ова два рода на 7,1 милиона година (податак који је у сагласности са фосилним налазима). Међу подродовима, је најпримитивнији, а подродови и (садржи и подрод ) су сестринске групе (генетички најсродније).
На територији Србије је забележено присуство 14 врста[13]:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
