Оплемењивање биљака
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оплемењивање биљака је наука о промени својстава биљака у циљу добијања жељених карактеристика.[1] Користи се за побољшање квалитета исхране у производима за људе и животиње.[2] Циљеви оплемењивања биљака су да производе сорте усева које се одликују јединственим и супериорним особинама за разне примене у пољопривреди. Најчешће се утиче на особине које се односе на толеранцију на биотски и абиотски стрес, принос зрна или биомасе, карактеристике квалитета као што су укус или концентрација специфичних биолошких молекула (протеина, шећера, липида, витамина, влакана) и лакоћа обраде (жетва, млевење, печење, претварање у слад, мешање итд.).[3] Оплемењивање биљака може се остварити помоћу многих различитих техника, од једноставног одабира биљака са пожељним карактеристикама за размножавање, до метода које користе знање о генетици и хромозомима, и до сложенијих молекуларних техника (видети култиген и култивар). Гени у биљци су оно што одређује какве ће квалитативне или квантитативне особине имати. Оплемењивачи биљака теже стварању специфичног исхода код биљака и потенцијално нових сорти биљака.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Wheat_selection_k10183-1.jpg/220px-Wheat_selection_k10183-1.jpg)
То широм света практикују појединци попут баштована и пољопривредника, као и професионални узгајивачи биљака запослени у организацијама као што су владине институције, универзитети, индустријска удружења или истраживачки центри специфични за усеве.
Међународне агенције за развој сматрају да је оплемењивање нових култура важно за осигурање сигурности хране развијањем нових сорти које дају веће приносе, отпорне су на болести, отпорне су на сушу или су регионално прилагођене различитим окружењима и условима узгоја.