![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Photoelectric_effect_in_a_solid_-_diagram.svg/langsr-640px-Photoelectric_effect_in_a_solid_-_diagram.svg.png&w=640&q=50)
Фотоелектрични ефекат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фотоелектрични ефекат је емисија електрона из метала под дејством светлости. Открио га је сасвим случајно Херц 1887. године. Пре Ајнштајна физичаре је бунило то што више светлости избија више електрона али им не мења енергију. На енергију електрона утиче боја (таласна дужина), а не интензитет светлости. Ајнштајн је све недоумице решио 1905. године претпоставком да је светлост честичне природе тј. да се светлост простире у квантима који су названи фотони. Више фотона избацује и више електрона али енергија избачених електрона може да порасте само ако порасте и енергија фотона. Та Ајнштајнова претпоставка била је тада толико радикална да јој се супротстављао и сам Планк, зачетник квантне теорије. Године 1921. Ајнштајну је додељена Нобелова награда за физику за објашњење фотоелектричног ефекта.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Photoelectric_effect_in_a_solid_-_diagram.svg/320px-Photoelectric_effect_in_a_solid_-_diagram.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/EfectoFotoelectrico.svg/320px-EfectoFotoelectrico.svg.png)
Емисија проводних електрона из типичних метала захтева неколико кванта електрон-волта (eV) светлости, што одговара краткоталасној видљивој или ултраљубичастој светлости. У екстремним случајевима, емисије се индукују са фотонима који се приближавају нултој енергији, као у системима са негативним афинитетом према електронима и емисијом из побуђених стања, или неколико стотина keV фотона за електроне у језгру у елементима са високим атомским бројем.[1] Проучавање фотоелектричног ефекта довело је до важних корака у разумевању квантне природе светлости и електрона и утицало на формирање концепта дуалности талас–честица.[2] Други феномени где светлост утиче на кретање електричних наелектрисања укључују фотокондуктивни ефекат, фотонапонски ефекат и фотоелектрохемијски ефекат.