From Wikipedia, the free encyclopedia
Петер Симон Палас ( ; 22. септембар 1741. – 8. септембар 1811) — био је немачки зоолог и ботаничар, који је од 1767 до 1810. радио у Русији.
| Петер Симон Палас | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. септембар 1741. |
| Место рођења | Берлин, Пруско краљевство |
| Датум смрти | 8. септембар 1811. (69 год.) |
| Место смрти | Берлин, Пруско краљевство |
| Образовање | Универзитет у Гетингену, Универзитет у Лајдену |
| Поље | Зоологија, Ботаника |
| Познат по | класи метеорита Паласит |
Рођен је у Берлину, у породици професора хирургије Симона Паласа. Образовао се код куће, а наставу су му држали приватни учитељи. Развио је интересовање за Природну историју и студирао је на Универзитету у Халеу и Универзитету у Гетингену. Прешао је на Универзитет у Лајдену 1760. и докторирао у узрасту од 19 година.
Путовао је кроз Холандију и посетио Лондон са циљем да унапреди своје знање из области медицине. Потом се преселио у Хаг и разрадио нови систем класификације животиња, који је добио високу оцену од природњака Жоржа Кивјеа. У овом периоду је написао рад Miscellanea Zoologica (1766), где је описао неколико кичмењака нових за науку, које је пронашао у музејским збиркама у Холандији. Спремао се за путовање у јужну Африку и Источне Индије, но оно се није остварило будући да га је отац позвао да се врати у Берлин. У родном граду наставио је да ради, овај пут на делу Spicilegia Zoologica (1767–80).
Палас је 1767 г. добио позив од царице Катарине II да буде професор Петербуршке академије наука. Између 1768 и 1774 г. предводио је експедицију кроз Поволжје, Урал, западни Сибир, Алтај и Забајкалје, у току које је сакупио већи број примерака биљака и животиња за природњачку збирку академије. Истражио је Каспијско море, Уралске и Алтајске планине, као и горњи ток Амура, све до Бајкалског језера. Редовни извештаји које је слао академији били су издати у збирци насловљеној као „Путовање кроз разне покрајине Руског царства“ (Reise durch verschiedene Provinzen des Russischen Reichs, 3 тома, 1771–1776). У њима Палас обрађује најразличитије теме, укључујући геологију и минералогију, домородачко становништво и њихова веровања, као и описе нових биљака и животиња. Изабран је за страног члана Шведске краљевске академије наука 1776 г.
Након завршетка ове експедиције, Палас се преселио у Санкт Петербург и постао миљеник царице Катарине II. Предавао је Природну историју великим кнезовима Александру и Константину. Добијао је примерке биљака, које су сакупили други природњаци, да би написао дело Flora Rossica (1784–1815) и започео је рад на Zoographica Rosso-Asiatica (1811–31). Уредио је и издао дневник путовања Јохана Антона Гилденштета кроз Кавказ. Царица ја купила његову велику природњачку збирку за 2.000 рубљи, за 500 више од износа који је он тражио, и дозволила му да је задржи доживотно. У овом периоду узео је учешће у припремама за експедицију Муловског, која је потом отказана.
Између 1793 и 1794 г. Палас је покренуо још једну експедицију, овој пут кроз јужну Русију. Посетио је Крим и Црно Море, у пратњи су му били супруга и кћерка (из првог брака), цртач, послуга и војна пратња. У фебруару 1793. стигао је до Саратова, а потом низводно до Волгограда. Пролеће је провео у истраживању подручја на истоку, а у лето је дошао до Каспијског мора и Кавкаских планина. У септембру је стигао до Крима, а зиму је провео у Симферопољу. Пролећа 1794 г. продужио је на југоисток, а у јулу је прошао долину Дњепра, у Петербург се вратио у септембру. Цело ово путовање описао је у делу P. S. Pallas Bemerkungen auf einer Reise in die Südlichen Statthalterschaften des Russischen Reichs (1799–1801). Царица му је доделила велико имање крај Симферопоља, где је живео све до смрти његове друге жене 1810 г. Потом је добио дозволу да се врати у Берлин, где је и умро следеће године. Сахрањен је на гробљу у берлинском насељу Кројцберг.
Постао је придружени члан Краљевске холандске академије наука и уметности 1809.[1]
Палас је 1772. г, дошао до грумена метала, тешког 680 килограма, који је пронађен крај града Краснојарска. Палас је организовао његов превоз до Петербурга, где га је анализирао и закључио да се ради о новој врсти камено-железног метеорита. Ова класа метеорита данас се назива Паласит у његову част, а сам тај камен је добио име „Краснојарск“ или „Паласово железо“.
Постоји већи број животињских врста, које у свом називу садрже Паласово име:
По Паласу су назване улице у Берлину и Кастроп-Раукселу (Pallasstraße). У његову част је назван и град Паласовка у Волгоградској области. Његово име носи и астероид „21087 Petsimpallas“.
Стандардна скраћеница Pall. се користи у ботаничкој номенклатури.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
