From Wikipedia, the free encyclopedia
Еколошка храна је храна произведена уз коришћење метода које не укључују савремене вештачке додатке као нпр. пестициде и хемијска ђубрива, не садржи генетички модификоване организме и није третирана зрачењем, индустријским растварачима или хемијским прехрамбеним адитивима.[1]
У већем делу људске историје, пољопривредна производња се може назвати „еколошком“. Само је током 20-ог века почела употреба великих количина вештачких хемикалија у производњи хране. Покрет еколошке пољопривреде настао је 1940-их година као одговор на индустријализацију пољопривреде и познат је под називом Зелена револуција.[2]
Еколошка производња је, за разлику од приватног повртарства, регулисана законом. Тренутно је у Европској унији, САД, Канади, Јапану и другим државама потребно да произвођачи хране обаве посебну еколошку сертификацију за еколошку производњу како би пласирали своје производе као „еколошке“. У смислу ових закона, еколошка храна је храна произведена на начин који је усклађен са стандардима које су прописане на државном или међународном нивоу. У већини земаља еколошка храна не сме бити генетички модификована. Предложено је да примену нанотехнологије у производњи хране треба искључити из сертификоване еколошке хране.[3]
Лорд Нортбоурн је 1939. године сковао назив „органска пољопривреда“ (еколошка пољопривреда) у својој књизи „Поглед на земљу“ (1940), на основу свог концепта по којем је фарму сматрао за један организам, да би описао холистички, еколошки уравнотежен приступ пољопривредној производњи, супротно ономе што је назвао „хемијска пољопривреда“ (односи се на вештачку плодност и не представља еколошку целину).[4] Ово се разликује од научне употребе појма „органско“, који се односи на оне врсте молекула који садрже угљеник.
Произведена еколошка храна обично садржи само еколошке састојке. Ако су присутни састојци који нису еколошког порекла, одређени минимални проценат укупних биљних или животињских састојака мора бити еколошки (нпр. 95% у САД,[5] Канади и Аустралији). Присутни састојци који нису еколошког порекла морају испунити одговарајуће захтеве. Храна која се сматра еколошком не сме садржавати вештачке прехрамбене адитиве и често се производи са што мање вештачких поступака и услова (нпр. зрачење, генетичка модификација). Пестициди су дозвољени, уколико нису вештачки.
Први потрошачи заинтересовани за еколошку храну су тражили храну која није хемијски третирана коришћењем пестицида, свежу и минимално обрађену храну. Таква храна се набављала директно од узгајивача. Лична дефиниција еколошке хране је развијена из директног искуства: разговором са узгајивачем, посматрањем услова на фарми и праћењем активности приликом узгоја. Како су се захтеви за еколошком храном повећавали, велике испоруке еколошке хране су замењивале директне набавке од узгајивача. Данас не постоји ограничење у величини фарме на којој се узгаја еколошка храна, тако да многе велике фарме имају одељке у којима узгајају еколошку храну. На тржишту је тешко разликовати овакву храну, па је уведено означавање производа као „сертификованих еколошких“ производа.
Углавном се под еколошком храном мисли на воће и поврће, али понекад овај израз употребљавамо и за храну животињског порекла (када су животиње отхрањене на здрав и природан начин).
У развијеним земљама западне Европе и у САД постоје специјализоване пијаце са еколошким намирницама.
Да би се неко поврће сматрало еколошком храном, оно мора бити одгајано уз поштовање следећих правила:
Када је реч о еколошкој храни животињског порекла, правила су следећа: у исхрани животиња не смеју се користити хормони који вештачки поспешују раст, као ни било какви лекови и друга вештачка средства.
У Европској унији правила за еколошку производњу су прописана у следећим документима:[6]
Детаљнија правила у вези са еколошком производњом, обрадом, дистрибуцијом, означавањем и контролама су прописана следећим уредбама Европске комисије:
Ова уредба је допуњена новим правилима за еколошку производњу следећом уредбом:
Тренутно ЕУ законодавство захтева да се еколошка храна биљног и животињског порекла означава коришћењем ЕУ логотипа за еколошку производњу. На ознаци такође мора постојати кодни број сертификационог тела које је сертификовало произвођача еколошке хране.
Конзумирањем еколошке хране ниво токсина у организму се смањује. У класичној пољопривредној производњи превише је токсина у виду пестицида и разних метала који повољно утичу на трајност намирнице, али свакако неповољно на свеукупно здравље. Неки од њих повећавају ризик од разних болести - нервних обољења, канцера и др. Намирнице произведене на еколошки начин садрже много виши ниво хранљивих састојака, као што су протеини, витамин Ц и многи минерали.
У једном научном пројекту стручњаци су се позабавили конкретним предностима еколошке у односу на нееколошку храну. Добијени резулати су: еколошка храна садржи 27% више витамина Ц, 21% више гвожђа, 29% више магнезијума и 13% више фосфора.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
