Мезолит
Период праисторије. Други део каменог доба. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мезолит (грчки - средње и - камен) или средње камено доба, је период праисторије који означава прелаз палеолита (старијег каменог доба) у неолит (млађе камено доба). Трајао је од краја леденог доба (пре 10.000 година) до појаве земљорадње, односно неолита.
Мезолит | |||
---|---|---|---|
Реконструкција „привремене“ куће из мезолита у Ирској; локације уз воду су нудила добре изворе хране. | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Друштво | |||
Период | |||
Историјско доба | Средином каменог доба | ||
Настанак | 20.000 до 8.000 ПС (Југоисточна Азија) 15.000–5.000 ПС (Европа) | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Горњи палеолит | Неолит → | ||
Портал Археологија |
На Балкану, мезолит траје од средине 9 миленијума пре нове ере до краја 6 миленијума пре нове ере, на територији средње Европе до краја 3 миленијума а на Блиском истоку до краја 7 миленијума пре нове ере. Током мезолита, као станишта, и даље се користе пећине и поткапине, али се јављају и прва трајна насеља на обалама река, језера и мора. Карактеристична је појава тзв. микролитских оруђа, веома малих димензија који су служили као пројектили или врхови копаља и усађивани су у дрвене дршке. Поред сакупљања плодова и лова, мезолитске заједнице су свој опстанак заснивале и већим делом и на риболову и као последица тога, особени су и нови типови коштаног и каменог оруђа и оружја (секире, удице, клопке, мреже, харпуни). Понекада се мезолит означава и појмом епипалеолит и протонеолит.
Неки аутори говоре и о касном палеолиту (10 000 - 8000 година пне). Каткад се културе доњег и средњега палеолита заједнички називају протолит, а оне из горњег палеолита и мезолита, миолит. Када се уместо мезолита користи назив средње камено доба, треба разликовати мезолит као раздобље између палеолита и неолита од средњег каменог доба у Африци које временски одговара средњем палеолиту у Европи. Неки аутори то прелазно раздобље рашчлањују на епипалеолит или продужени палеолит и протонеолит, односно раздобље које је претходило класичном неолиту.
Мезолит припада времену геолошке садашњости, тј. холоцену, а почетак мезолитика условљен је завршетком леденог доба (плеистоцена) 10.000 година пре садашњости, нагло се повећава температура и повећава се концентрација влажног ваздуха. Температуре бележе осцилирања, као и значајнија захлађивања у појединим раздобљима, али у целости температуре се приближавају температурама из садашњости. Основно обележје су климатске промене: отопљење, повлачење леда, подизање нивоа воде (пр. Јадранско море подигло се за 100 ) и промена обалских линија. Тако се мења и биљни и животињски свет, леденодобне животиње изумиру или се селе на крајњи север, а људи живот прилагођавају тој измењеној околини.
Тако се развија лов на брзу дивљач (срне, јелени, дивља говеда, дивље свиње) и птице, а главно оружје постају лук и стрела. Набујале реке, потоци, језера нуде нове изворе хране, те се развијају риболов и сакупљање шкољака, што захтева и нову врсту оружја и оруђа, а то су микролити изразито геометријских облика чијим се усађивањем добијају копља, сулице, стрелице, харпуни. Бројне су и коштане израђевине: шила, игле, удице, бодежи, накит. Из мезолитика потичу и најстарији налази чамаца издубљених у деблу (моноксил), али и оних начињених шивењем животињских кожа. Новим начином живота смањују се миграције и омогућава се стварање сталнијих насеобина.