бивша престоница Мјанмара (Бурма) и садашња престоница региона Јангон From Wikipedia, the free encyclopedia
Рангун или Јангон (бур. ရန်ကုန်) је највећи град Мјанмара, и његов некадашњи главни град (до 2005).[3] Данас је главни град истоименог региона. Град се налази на југу земље, на источној ивици делте реке Иравади у близини Андаманског мора. Рангун има 4.348.000 становника (подаци из 2010). Подручје Рангуна припада тропској климатској зони. Средња годишња температура износи 27,5 °C, док је просечна годишња количина падавина 2617 милиметара.
Рангун | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Мјанмар |
Савезна држава/регион | Регион Рангун |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 5.160.512 |
— густина | 7.262 ст./km2 |
Агломерација (2014.) | 7.360.703 (Рангунска регија) |
Географске карактеристике | |
Координате | 16° 48′ С; 96° 09′ И |
Апс. висина | 15 m |
Површина | 598,75[1][2] km2 |
Веб-сајт | |
www.yangoncity.com.mm |
Прво насеље на овом месту основано је у 5. веку пре нове ере. До 1755. град се звао Дагон и припадао је краљевини народа Мон. Тада га је заузео краљ Алаунгпај, дао му ново име Јангон и претворио га у главни град новооснованог Бурманског царства. Град је у другој половини 19. века пао под британску власт и потом се развио у модерни град. Рангун је име које је добио у овој, колонијалној, ери. Земљотрес и цунами су уништили град 1930. Рангун је постао главни град независне Бурме 1948.
Име Рангун је промењено у Јангон 1989. Године 2005. Влада Мјанмара је објавила да се сва министарства и институције Владе премештају у нову престоницу, Непјидо.
И поред тога, Рангун је и даље далеко најзначајнији економски и трговачки центар земље.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима Рангуна (Каба–Ај) 1981–2010, екстреми 1881–1990 | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 38,9 (102) |
38,9 (102) |
40,0 (104) |
41,1 (106) |
42,0 (107,6) |
37,8 (100) |
37,8 (100) |
34,4 (93,9) |
38,9 (102) |
37,8 (100) |
38,9 (102) |
35,6 (96,1) |
42,0 (107,6) |
Максимум, °C (°F) | 33,2 (91,8) |
35,2 (95,4) |
36,7 (98,1) |
37,5 (99,5) |
34,2 (93,6) |
30,8 (87,4) |
30,3 (86,5) |
30,0 (86) |
30,9 (87,6) |
32,2 (90) |
33,1 (91,6) |
32,5 (90,5) |
33,1 (91,6) |
Просек, °C (°F) | 24,8 (76,6) |
26,5 (79,7) |
28,6 (83,5) |
31,0 (87,8) |
29,2 (84,6) |
27,4 (81,3) |
26,8 (80,2) |
26,9 (80,4) |
27,5 (81,5) |
27,6 (81,7) |
27,3 (81,1) |
25,0 (77) |
27,4 (81,3) |
Минимум, °C (°F) | 16,7 (62,1) |
18,4 (65,1) |
21,0 (69,8) |
23,8 (74,8) |
24,3 (75,7) |
23,6 (74,5) |
23,2 (73,8) |
23,2 (73,8) |
23,2 (73,8) |
23,1 (73,6) |
21,3 (70,3) |
17,8 (64) |
21,6 (70,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,2 (54) |
13,3 (55,9) |
16,1 (61) |
20,0 (68) |
20,0 (68) |
20,0 (68) |
21,1 (70) |
20,0 (68) |
20,0 (68) |
20,0 (68) |
15,0 (59) |
9,2 (48,6) |
9,2 (48,6) |
Количина кише, mm (in) | 0,4 (0,016) |
3,1 (0,122) |
12,4 (0,488) |
37,8 (1,488) |
328,1 (12,917) |
565,6 (22,268) |
605,8 (23,85) |
570,7 (22,469) |
393,7 (15,5) |
200,3 (7,886) |
58,6 (2,307) |
6,8 (0,268) |
2.783,3 (109,579) |
Дани са кишом | 0,2 | 0,2 | 0,4 | 1,6 | 12,6 | 25,3 | 26,2 | 26,1 | 19,5 | 12,2 | 4,8 | 0,2 | 129,3 |
Релативна влажност, % | 62 | 66 | 69 | 66 | 73 | 85 | 86 | 87 | 85 | 78 | 71 | 65 | 74 |
Сунчани сати — месечни просек | 300 | 272 | 290 | 292 | 181 | 80 | 77 | 92 | 97 | 203 | 280 | 288 | 2.452 |
Извор #1: Norwegian Meteorological Institute (average high and average low, and precipitation 1981–2010),[4] World Meteorological Organization (rainy days 1961–1990),[5] Deutscher Wetterdienst (extremes)[6] | |||||||||||||
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun and relative humidity 1931–1960),[7] Myanmar Times (May record high and December record low)[8] Tokyo Climate Center (mean temperatures 1981–2010)[9] |
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2014. |
---|
5.160.512 |
Рангун је члан Азијске мреже великих градова 21.
Рангун је побратимљен са:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.